Јеванђеље по Луки

Како су многи почели да описују догађаје који се међу нама испунише,

као што су нам их предали они који им од почетка беху сведоци, и који постадоше служитељи речи,

то се и мени учини добро, - испитавши пажљиво све од почетка -, да ти их по реду, честити Теофиле, написмено изложим,

да би познао истинитост речи којима си научен.

У време Ирода, краља јудејскога, био је један свештеник из реда Авијина, који се звађе Захарија. Жена његова беше од кћери Аронових и зваше се Јелисавета.

Обоје бејаху праведни пред Богом, вршећи без мане све заповести и све наредбе Господње.

Не имађаху деце, јер Јелисавета беше нероткиња, и обоје бејаху већ стари.

И док је он, по распореду свога реда, вршио службу своју пред Богом, деси се,

по свештничким обичајима, да на њега дође да уђе у храм Господњи да кади.

Цео народ мољаше се напољу за време кађења.

Тад се Захарији појави анђео Господњи, који стаде с десне стране олтара кадионога.

Кад га Захарија угледа, збуни се, и страх га обузе.

Али му анђео рече: Не бој се, Захарија, јер је услишена молитва твоја. Жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и ти ћеш му наденути име Јован.

Он ће ти бити на радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу;

јер ће он бити велик пред Богом. Он неће пити вина ни опојнога пића, и напуниће се Духа Светога још у утроби матере своје.

Многе ће он синове Израиљеве обратити ка Господу, Богу њиховоме,

и ићи ће пред Богом у духу и сили Илијиној, да окрене срце отаца к деци, и непокорне к разумности праведника, и да приправи Господу народ спреман.

Захарија рече анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер ја сам стар, а и жена је моја зашла у године.

Анђео му одговори: Ја сам Гаврило који стојим пред Богом и послан сам да ти говорим, и да ти јавим ову радосну вест.

И гле, онемићеш и нећеш моћи говорити до дана кад ће то да се збуде, јер ниси веровао мојим речима које ће се испунити у своје време.

Међутим народ је чекаше Захарију, чудећи се што се забави у храму.

Кад изиђе, он не могаше да им говори, и они разумеше да му се нешто појавило у храму. Он им чињаше знакове и оста нем.

Кад се навршише дани службе његове, отиде кући својој.

Неколико дана после затрудне Јелисавета, жена његова. Она се кријаше пет месеци, говорећи:

То је милост коју ми учини Господ кад погледа на ме, да ми дигне срамоту моју пред људима.

У шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски, по имену Назарет,

к девици испрошеној за човека из дома Давидова, Јосифа по имену. Девици беше име Марија.

Анђео уђе к њој, и рече јој: Здраво, милости пуна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама!

Збуњена од те речи, питаше се Марија шта може да значи тај поздрав.

Анђео јој рече: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост пред Богом.

И ево затруднећеш и родићеш сина, и наденућеш му име Исус.

Он ће бити велик и назваће се Син Највишњега, и даће му Господ, Бог, престо Давида, оца његова.

Он ће у дому Јаковљеву вечито краљевати, и краљевство његово неће краја имати.

Рече Марија анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?

Анђео јој одговори: Дух Свети доћи ће на те, и сила Највишега осениће те. Зато и свето дете које ће се од тебе родити назваће се син Божји.

Ето и Јелисавета, рођака твоја, заче сина у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.

Јер код Бога није ништа немогуће.

Рече Марија: Ја сам слушкиња Господња, нека ми буде по речи твојој! - И анђео отиде од ње.

У то време Марија уста и похита у планину, у град Јудин.

Она уђе у кућу Захаријину и поздрави Јелисавету.

Чим Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дете у утроби њеној, и она се напуни Духа Светога.

Она ускликну јаким гласом: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје!

И откуд мени ово да дође мати Господа мога к мени?

Јер гле, чим дође глас поздрава твога у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.

Блажена она која верова, јер ће се испунити оно што јој је од Господа казано!

И Марија рече: "Душа моја Господа велича

и дух мој се радује у Богу, Спаситељу моме,

што на нискост своје слушкиње погледа. Јер ће ме сви нараштаји блаженом одсад звати;

јер велико дело Свемоћни ми учини. Свето је његово име,

и милосрђе његово од колена на колено на онима који га се боје.

Он показа силу руке своје, и разасу оне што су у свом срцу мисли охоле имали.

Збаци силнике с престола, и подиже смерне.

Гладне блага напуни, а богате празне отпусти.

Помаже Израиљу, слузи своме, и опомену се милосрђа свога

- ко што рече оцима нашим -, према Авраму и потомству његову до века."

Марија оста с Јелисаветом око три месеца, па се врати кући својој.

Јелисавети дође време да роди, и роди сина.

Суседи и родбина њезина чуше да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваше се с њом.

У осми дан дођоше да обрежу дете, и хтедоше да му надену име његова оца, Захарија.

Али мати његова проговори и рече: Не, него ће се звати Јован.

Рекоше јој: Никог нема у родбини твојој да му је тако име,

и чињаху знакове оцу његову да сазнају како би он хтео да му наденту име.

Захарија заиска таблице и написа: Јован је име његово. И сви се зачудише.

У тај исти час отворише се уста његова и раздреши се језик његов, и он проговори хвалећи Бога.

Страх уђе у све становнике околине њихове, и по свој горњој Јудеји говораше се о овом догађају.

Сви који за то чуше размишљаху у срцу своме, говорећи: Шта ће бити из овога детета? И рука Господња бејаше с њим.

Захарија, отац његов, би испуњен Духом Светим, и пророкова говорећи:

"Благословен Господ, Бог Израиљев, што свој народ походи и избави,

и подиже нама силног Спаситеља у дому Давида слуге свога,

као што објави устима светих својих пророка из давних времена.

Спаситеља који нас избавља од наших непријатеља, и из руку свију који нас мрзе!

Тако он милост своју показује према оцима нашим, и опомиње се светог свог савеза,

по заклетви којом се заклео Авраму, оцу нашему,

да ће дати нама, кад се избавимо из руку својих непријатеља, да му служимо без страха,

ходећи пред њиме у светости и у правди кроз све дане свог живота.

А ти, дете, назваћеш се пророк Свевишњега, јер ћеш ићи пред лицем Господњим, да му пут његов приправиш,

да даш народу његовом разум спасења, опроштењем греха његових,

по великом милосрђу Бога нашега, по коме нас источно Сунце походи с висине,

да обасја оне који су у тами и у сенци смрти, и упути ноге наше на пут мира."

И дете растијаше и јачаше духом, и оста у пустињи до дана излажења свога пред Израиља.