Свето Јеванђеље по Луки
Лука, глава 10
А потом изабра Господ и другијех седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својијем у сваки град и у мјесто куда шћаше сам доћи.
А рече им: жетва је дакле велика а посленика мало; него се молите господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.
Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.
Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.
У коју год кућу уђете најприје говорите: мир кући овој.
И ако дакле буде ондје син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.
А у оној кући будите, и једите и пијте што у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.
И у који год град дођете и приме вас, једите што се донесе пред вас.
И исцјељујте болеснике који су у њему, и говорите им: приближи се к вама царство Божије.
И прах од града вашега који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије.
Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду ономе.
Тешко теби, Хоразине! тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу сједећи покајали.
Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.
И ти, Капернауме! који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти.
Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се онога који је мене послао.
Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! и ђаволи нам се покоравају у име твоје.
А он им рече: ја видјех сотону гдје спаде с неба као муња.
Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.
Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.
У тај час обрадова се Исус у духу и рече: хвалим те, оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудријех и разумнијех а казао си простима. Да, оче, јер је тако била воља твоја.
И окренувши се к ученицима рече: све је мени предао отац мој, и нико не зна ко је син осим оца, ни ко је отац осим сина, и ако син хоће коме казати.
И окренувши се к ученицима насамо рече: благо очима које виде што ви видите.
Јер вам кажем да су многи пророци и цареви жељели видјети што ви видите, и не видјеше; и чути што ви чујете, и не чуше.
И гле, устаде један законик и кушајући га рече: учитељу! шта ћу чинити да добијем живот вјечни?
А он му рече: шта је написано у закону? како читаш?
А он одговарајући рече: љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњега својега као самога себе.
Рече му пак: право си одговорио; то чини и бићеш жив.
А он шћадијаше да се оправда, па рече Исусу: а ко је ближњи мој?
А Исус одговарајући рече: један човјек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.
А изненада силажаше онијем путем некакав свештеник, и видјевши га прође.

И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.
И сјутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: гледај га, и што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.
Шта мислиш дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?
А он рече: онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: иди, и ти чини тако.
А кад иђаху путем и он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у своју кућу.
И у ње бјеше сестра, по имену Марија, која и сједе код ногу Исусовијех и слушаше бесједу његову.
А Марта се бјеше забунила како ће га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? реци јој дакле да ми поможе.
А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! бринеш се и трудиш за много,
А само је једно потребно. Али је Марија добри дијел изабрала, који се неће узети од ње.