Јеванђеље по Луки
Јеванђеље по Луки, глава 10
После тога изабра Господ још седамдесеторицу и посла их по два и два пред собом у сваки град и место куд је сам имао да пође.
И рече им: Жетва је велика, али је посленика мало. Молите се дакле господару од жетве да пошље посленика на жетву своју.
Идите. Ево вас ја шаљем као јагањце међу вукове.
Не носите ни кесе, ни торбе, ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.
У коју год кућу уђете, најпре реците: Мир кући овој!
И ако буде онде син мира, остаће на њему мир ваш, ако ли не буде вратиће се к вама.
У тој кући будите и једите и пијте што вам се даје, јер радник заслужује надницу своју. Не прелазите из куће у кућу.
У који год град уђете и приме вас, једите што се донесе пред вас,
и исцељујте болеснике који су у њему, и реците им: Приближи се к вама краљевство Божје!
И прашину од града вашега, која је прионула за ноге наше, отресамо вам, али знајте да се приближи краљевство Божје!
Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан него ли томе граду.
Тешко теби Хоразине! Тешко теби Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса као што су била у вама, давно би се у кострети и у пепелу покајали.
Али ће Тиру и Сидону лакше бити у дан суђења него вама.
И ти, Капернауме, који си се до небеса подигао, до Ада ћеш пропасти!
Ко вас слуша, мене слуша, а ко вас одбацује, мене одбацује, а ко мене одбацује, одбацује онога који ме је послао.
Седамдесеторица се вратише радосни, говорећи: Господе, и зли духови нам се покоравају у име твоје.
Рече њима Исус: Ја видех сотону где паде с неба као муња.
Ево вам дадох власт да газите на змије и на скорпије, и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.
Али се не радујте томе што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена записана на небесима.
У тај час обрадова се Исус по Духу Светоме, и рече: Хвалим те Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разумних а објавио си деци. Да, оче, хвалим те што је тако била воља твоја.
Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син осим Оца, ни ко је Отац осим Сина, и ако хоће Син коме објавити.
И окренувши се к ученицима насамо, рече: Благо очима које виде што ви видите!
Јер вам кажем да су многи пророци и краљеви желели видети што ви видите и не видеше, и чути што ви чујете, па не чуше".
Устаде тад један човек од закона и, искушавајући га, рече: Учитељу, шта ћу учинити да добијем живот вечни?
Рече му Исус: Шта је написано у закону?, како ти читаш?
А он одговори: Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим и свом душом својом, и свом снагом својом и свим умом својим, и ближњега свога као самога себе.
Рече му Исус: Право си одговорио, то чини и живећеш.
А он -, хотећи да се оправда -, рече Исусу: А ко је ближњи мој?
Исус одговори: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон. Ухватише га разбојници, који га опљачкаше и испребише, па отиђоше, оставивши га пола мртва.
Оним истим путем силажаше случајно један свештеник који видевши тога човека прође даље.

Он приђе к њему, зави му ране, пошто их зали уљем и вином, напрти га на своје живинче, пренесе га у једну гостионицу и побрину се за њега.
Сутрадан извади два динара, даде их гостионичару, и рече му: Гледај га, а што више потрошиш платићу ти кад се вратим.
Шта мислиш дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе који беше упао у руке разбојника?
Онај који се смиловао на њега -, рече човек од закона. - А Исус му рече: Иди, па и ти чини тако.
Идући путем с ученицима својим уђе Исус у једно село, и једна жена, по имену Марта, прими га у своју кућу.
Она је имала сестру по имену Марију, која седећи код ногу Господњих слушаше реч његову.
Марта, која беше много заузета послом, да га послужи, приђе њима и рече: Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој дакле да ми помогне.
Господ јој одговори: Марта, Марта, ти се бринеш и узнемирујеш за многе ствари.
Само је једно потребно. Марија је добри део изабрала, који јој се неће одузети.