Свето Јеванђеље по Луки

И приближаваху се к њему сви цариници и грјешници да га чују.

Then drew near unto him all the publicans and sinners for to hear him.

И викаху на њега фарисеји и књижевници говорећи: овај прима грјешнике и једе с њима.

And the Pharisees and scribes murmured, saying, This man receiveth sinners, and eateth with them.

А он им каза причу ову говорећи:

And he spake this parable unto them, saying,

Који човјек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?

What man of you, having an hundred sheep, if he lose one of them, doth not leave the ninety and nine in the wilderness, and go after that which is lost, until he find it?

И нашавши дигне је на раме своје радујући се,

And when he hath found [it], he layeth [it] on his shoulders, rejoicing.

И дошавши кући сазове пријатеље и сусједе говорећи им: радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.

And when he cometh home, he calleth together [his] friends and neighbours, saying unto them, Rejoice with me; for I have found my sheep which was lost.

Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једнога грјешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.

I say unto you, that likewise joy shall be in heaven over one sinner that repenteth, more than over ninety and nine just persons, which need no repentance.

Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свијеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?

Either what woman having ten pieces of silver, if she lose one piece, doth not light a candle, and sweep the house, and seek diligently till she find [it]?

И нашавши сазове другарице и сусједе говорећи: радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.

And when she hath found [it], she calleth [her] friends and [her] neighbours together, saying, Rejoice with me; for I have found the piece which I had lost.

Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једнога грјешника који се каје.

Likewise, I say unto you, there is joy in the presence of the angels of God over one sinner that repenteth.

И рече: један човјек имаше два сина,

And he said, A certain man had two sons:

И рече млађи од њих оцу: оче! дај ми дио имања што припада мени. И отац им подијели имање.

And the younger of them said to [his] father, Father, give me the portion of goods that falleth [to me]. And he divided unto them [his] living.

И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у даљну земљу; и онамо просу имање своје живјећи беспутно.

And not many days after the younger son gathered all together, and took his journey into a far country, and there wasted his substance with riotous living.

А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.

And when he had spent all, there arose a mighty famine in that land; and he began to be in want.

И отишавши приби се код једнога човјека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.

And he went and joined himself to a citizen of that country; and he sent him into his fields to feed swine.

И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.

And he would fain have filled his belly with the husks that the swine did eat: and no man gave unto him.

А кад дође к себи, рече: колико најамника у оца мојега имају хљеба и сувише, а ја умирем од глади!

And when he came to himself, he said, How many hired servants of my father's have bread enough and to spare, and I perish with hunger!

Устаћу и идем оцу својему, па ћу му рећи: оче! сагријеших небу и теби,

I will arise and go to my father, and will say unto him, Father, I have sinned against heaven, and before thee,

И већ нијесам достојан назвати се син твој: прими ме као једнога од својијех најамника.

And am no more worthy to be called thy son: make me as one of thy hired servants.

И уставши отиде оцу својему. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и цјелива га.

And he arose, and came to his father. But when he was yet a great way off, his father saw him, and had compassion, and ran, and fell on his neck, and kissed him.

А син му рече: оче, сагријеших небу и теби, и већ нијесам достојан назвати се син твој.

And the son said unto him, Father, I have sinned against heaven, and in thy sight, and am no more worthy to be called thy son.

А отац рече слугама својијем: изнесите најљепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.

But the father said to his servants, Bring forth the best robe, and put [it] on him; and put a ring on his hand, and shoes on [his] feet:

И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.

And bring hither the fatted calf, and kill [it]; and let us eat, and be merry:

Јер овај мој син бјеше мртав, и оживље; и изгубљен бјеше, и нађе се. И стадоше се веселити.

For this my son was dead, and is alive again; he was lost, and is found. And they began to be merry.

А син његов старији бијаше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу пјевање и подвикивање.

Now his elder son was in the field: and as he came and drew nigh to the house, he heard musick and dancing.

И дозвавши једнога од слугу запита: шта је то?

And he called one of the servants, and asked what these things meant.

А он му рече: брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здрава видио.

And he said unto him, Thy brother is come; and thy father hath killed the fatted calf, because he hath received him safe and sound.

А он се расрди и не шћадијаше да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.

And he was angry, and would not go in: therefore came his father out, and intreated him.

А он одговарајући рече оцу: ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповијести, па мени никад нијеси дао јарета да бих се провеселио са својијем друштвом;

And he answering said to [his] father, Lo, these many years do I serve thee, neither transgressed I at any time thy commandment: and yet thou never gavest me a kid, that I might make merry with my friends:

А кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.

But as soon as this thy son was come, which hath devoured thy living with harlots, thou hast killed for him the fatted calf.

А он му рече: сине! ти си свагда са мном, и све је моје твоје.

And he said unto him, Son, thou art ever with me, and all that I have is thine.

Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав бјеше, и оживље; и изгубљен бјеше и нађе се.

It was meet that we should make merry, and be glad: for this thy brother was dead, and is alive again; and was lost, and is found.