Јеванђеље по Луки

Сви цариници и грешници прилажаху к Исусу да га чују.

Фарисеји и књижевници мрмљаху говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима.

Али им он каза ово поређење:

Који од вас ако има сто оваца, па изгуби једну од њих, не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном овцом док је не нађе?

И кад је нађе, дигне је весело на раме,

и дошавши кући јавља се пријатељима и суседима, говорећи им: Радујте се са мном, јер нађох своју овцу.

Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, него ли за деведесет и девет праведника којима не треба покајања.

Или, која жена која има десет драхми, ако изгуби једну драхму, не запали свећу и не помете кућу и не тражи добро док је не нађе?

И кад је нађе јавља се другарицама и суседима, говорећи: Радујте се са мном, ја нађох драхму изгубљену.

Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божјим за једног грешника који се покаје.

Рече још: Један човек имаше два сина.

Млађи од њих рече оцу: Оче, дај ми део од имања који има да ми припадне. И отац им подели имање своје.

После неколико дана млађи син покупи све своје и оде у далеку земљу, и онамо просу своје имање живећи раскалашно.

И кад потроши све, настаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у немаштини.

Тад отиде да служи код једног човека у оној земљи, који га посла у своје поље да му чува свиње.

Он жељаше наситити се рошчића које јеђаху свиње, али му их нико не даваше.

Тад он дође к себи и рече: Колико најамника у оца мога имају изобила хлеба, а ја умирем од глади!

Устаћу, ићи ћу оцу своме, па ћу му рећи: Оче, сагреших и Небу и теби,

и већ нисам достојан назвати се син твој, - прими ме као једнога од својих најамника.

И уста, и отиде оцу своме. Кад је он још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се. И потрчавши, загрли га и пољуби га.

Рече му син: Оче, сагреших и Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој.

А отац рече слугама својим: Донесите најлепшу хаљину, и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге,

и приведите теле угојено и закољите, да једемо и да се веселимо.

Јер је овај мој син мртав био и врати се у живот, и изгубљен био и нађе се. И стадоше се веселити.

Син његов старији беше међутим у пољу, и кад се врати и приближи се кући, чу певање и играње,

и дозвавши једног од слугу упита га: Шта је то?

А он му рече: Брат твој дође, и отац твој закла теле угојено што га је опет здрава нашао.

Он се тад расрди, и не хте ући у кућу. Тада изиђе отац његов моли га да улази.

Али он одговори оцу своме: Ето служим те већ толико година, и никад не преступих заповести твоје, па ми никад ни јарета ниси дао да се са својим пријатељима провеселим,

а кад дође тај твој син који ти је имање с блудницама просуо, заклао си му теле угојено.

Сине мој, - рече њему отац, - ти си свагда са мном, и све је моје твоје,

али је требало веселити се и радовати се, јер овај твој брат мртав беше и врати се у живот, и изгубљен беше и нађе се.