Еванђеље по Луки

А говорио је и ученицима: био је један богат човек који је имао управитеља имања, и овога су оптужили код њега да расипа његово имање.

Тада га дозва и рече му: шта то чујем о теби? Положи рачун о свом управљању, јер не можеш више управљати.

А управитељ рече у себи: шта да урадим, јер мој господар одузима од мене управу? Копати не могу, стид ме је да просим.

Знам шта ћу учинити, да би ме примили у своје куће када будем уклоњен са управе.

И позва дужнике свога господара, сваког појединачно, и рече првом: колико си дужан мом господару?

А он рече: сто вати уља. Рече му: узми своју обвезницу и одмах седи па напиши педесет.

Затим рече другом: а ти колико дугујеш? Он рече: сто кора пшенице. Рече му: узми своју обвезницу и напиши осамдесет.

И похвали господар неправичног управитеља, што је мудро учинио; јер су деца овога света према свом роду мудрија од синова светлости.

Па и ја вам кажем: начините себи пријатеље помоћу неправедног богатства, да би вас примили у вечне станове - кад оно нестане.

Ко је веран у најмањем - веран је у великом, а ко је неисправан у најмањем - неисправан је у великом.

Ако, дакле, нисте били верни у неправедном богатству, ко ће вам поверити истинито богатство.

И ако нисте били верни у туђем, ко ће вам дати ваше?

Ниједан слуга не може да служи два господара; јер, или ће једнога мрзети а другога љубити, или ће једном бити привржен а другога презирати. Не можете да служите Богу и мамону.

А све ово слушали су фарисеји који су били среброљупци, и ругали су му се.

И рече им: ви се представљате праведни пред људима, али Бог зна ваша срца. Јер што се међу људима сматра као нешто високо, пред Богом је мрзост.

Закон и пророци су били до Јована; од тада се проповеда еванђеље о царству Божијем и свако наваљује да уђе у њега.

Али је лакше да небо и земља прођу, него да пропадне једна цртица из закона.

Прељубу чини сваки који отпушта своју жену и жени се другом; и ко се жени отпуштеном - чини прељубу.

А био је неки богат човек који се облачио у скерлет и скупоцено платно и веселио се сјајно сваки дан.

А пред његовим вратима лежао је један сиромах по имену Лазар, пун чирева,

желећи да се насити оним што је падало са богаташеве трпезе; уз то су и пси долазили и лизали његове ране.