Свето Јеванђеље по Луки

Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,

Говорећи: у једноме граду бијаше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.

А у ономе граду бијаше једна удовица и долажаше к њему говорећи: не дај ме мојему супарнику.

И не шћадијаше задуго. А најпослије рече у себи: ако се и не бојим Бога и људи не срамим,

Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.

Тада рече Господ: чујте шта говори неправедни судија.

Акамоли Бог неће одбранити избранијех својијех који га моле дан и ноћ?

Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али син човјечиј кад дође хоће ли наћи вјеру на земљи?

А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:

Два човјека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.

Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! хвалим те што ја нијесам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.

Постим двапут у недјељи; дајем десетак од свега што имам.

А цариник издалека стајаше, и не шћаше ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! милостив буди мени грјешноме.

Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.

Доношаху к њему и дјецу да их се дотакне; а кад видјеше ученици, запријетише им.

А Исус дозвавши их рече: пустите дјецу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таковијех царство Божије.

И кажем вам заиста: који не прими царства Божијега као дијете, неће ући у њега.

И запита га један кнез говорећи: учитељу благи! шта да учиним да наслиједим живот вјечни?

А Исус рече му: што ме зовеш благијем? нико није благ осим једнога Бога.

Заповијести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не свједочи лажно; поштуј оца и матер своју.

А он рече: све сам ово сачувао од младости своје.

А кад то чу Исус рече му: још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.

А кад он чу то постаде жалостан, јер бјеше врло богат.

А кад га видје Исус гдје постаде жалостан, рече: како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!

Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божије.

А они који слушаху рекоше: ко се дакле може спасти?

А он рече: што је у људи немогуће у Бога је могуће.

А Петар рече: ето ми смо оставили све и за тобом идемо.

А он им рече: заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или дјецу царства ради Божијега,

Који неће примити више у ово вријеме, и на ономе свијету живот вјечни.

Узе пак дванаесторицу и рече им: ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за сина човјечијега.

Јер ће га предати незнабошцима, и наругаће му се, и ружиће га, и попљуваће га,

И биће га, и убиће га; и трећи дан устаће.

И они ништа од тога не разумјеше, и бесједа ова бјеше од њих сакривена, и не разумјеше што им се каза.

А кад се приближи к Јерихону, један слијепац сјеђаше крај пута просећи.

А кад чу народ гдје пролази запита: шта је то?

И казаше му да Исус Назарећанин пролази.

И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! помилуј ме.

И пријећаху му они што иђаху напријед да ућути; а он још више викаше: сине Давидов! помилуј ме.

И Исус стаде и заповједи да му га доведу; а кад му се приближи, запита га

Говорећи: шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! да прогледам.

А Исус рече: прогледај; вјера твоја поможе ти.

И одмах прогледа, и пође за њим хвалећи Бога. И сви људи који видјеше хваљаху Бога.