Свето Јеванђеље по Луки
Лука, глава 19
И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,
И гле, човјек по имену Закхеј, који бјеше старјешина царинички, и бјеше богат,
И искаше да види Исуса да га позна; и не могаше од народа, јер бјеше малога раста;
И потрчавши напријед, попе се на дуд да га види; јер му је онуда требало проћи.
И кад дође Исус на оно мјесто, погледавши горе видје га, и рече му: Закхеју! сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.
И сиђе брзо; и прими га радујући се.
И сви, кад видјеше, викаху на њега говорећи да гријешноме човјеку дође у кућу.
А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! ево пола имања својега даћу сиромасима, и ако сам кога занио вратићу онолико четворо.
А Исус му рече: данас дође спасеније кући овој; јер је и ово син Авраамов.
Јер је син човјечиј дошао да нађе и спасе што је изгубљено.
А кад они то слушаху настави казивати причу; јер бјеше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.
Рече дакле: један човјек од добра рода отиде у даљну земљу да прими себи царство, и да се врати.
Дозвавши пак десет својијех слуга даде им десет кеса, и рече им: тргујте док се ја вратим.
И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: нећемо да он царује над нама.
И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.
Тада дође први говорећи: господару! кеса твоја донесе десет кеса.
И рече му: добро, добри слуго; кад си ми у малом био вјеран ево ти власт над десет градова.
И дође други говорећи: господару! кеса твоја донесе пет кеса.
А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.
И трећи дође говорећи: господару! ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.
Јер сам се бојао тебе: јер си човјек тврд: узимаш што нијеси оставио, и жњеш што нијеси сијао.
А господар му рече: по твојијем ћу ти ријечима судити, зли слуго! знао си да сам ја тврд човјек, узимам што нијесам сијао:
Па зашто нијеси дао мојега сребра трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?
И рече онима што стајаху пред њим: узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.
И рекоше му: господару! он има десет кеса.
А он им одговори: јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од онога који нема узеће се од њега и оно што има.
А оне моје непријатеље који нијесу хтјели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исијеците преда мном.
И казавши ово пође напријед, и иђаше горе у Јерусалим.
И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла два од ученика својијех
Говорећи: идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човјек никад није усједао; одријешите га и доведите.
И ако вас ко упита: зашто дријешите: овако му кажите: оно Господу треба.
А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.
А кад они дријешаху магаре рекоше им господари од њега: зашто дријешите магаре?
А они рекоше: оно Господу треба.
И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.
А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.
А кад се приближи већ да сиђе с горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога иза гласа за сва чудеса што су видјели,