Јеванђеље по Луки

Кад Исус уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,

гле, један човек по имену Закхеј, који беше главар царинички, а беше богат,

тражаше да види Исуса, да га позна; али не могаше од народа, јер бејаше малога раста.

Потрчавши напред, попе се на дуд, да га види, јер је Исус онуда требао да прође.

Кад Исус дође на оно место, погледавши горе, виде га, и рече му: Захеју, сиђи брже, јер данас треба да будем у твојој кући.

Захеј брже сиђе и прими га радосно.

Сви, кад то видеше, гунђаху говорећи да грешноме човеку пође у кућу.

Али Захеј, стојећи пред Господом, рече му: Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, и ако сам коме што криво узео вратићу четвороструко.

Рече му Исус: Данас дође спасење овој кући, јер је и ово син Аврамов;

јер је Син човечји дошао да спасе оно што беше изгубљено.

Они то слушаху и Исус им каза још једно поређење, јер беху близу Јерусалима, и они мишљаху да ће се зачас појавити краљевство Божје.

Рече дакле: Један човек високога рода отиде у далеку земљу да прими краљевску власт, па да се врати.

Он дозва десет својих слугу, даде им десет мина и рече им: Тргујте док се ја не вратим.

Али суграђани његови који мржаху на њега, послаше за њим посланике да говоре: Нећемо да тај човјек краљује над нама.

Кад се он врати, пошто прими краљевску власт, нареди да се зову оне слуге којима даде новац, да види шта је који добио.

Тада дође први и рече: Господару, твоја мина донесе десет мина.

Он му рече: Добро, добри слуго, кад си ми у маломе био веран, ево ти власт над десет градова.

Дође други и рече: Господару, твоја мина донесее пет мина.

А он му рече: И ти буди над пет градова!

Дође и трећи и рече: Господару, ево твоје мине, коју сам завезао у убрус и чувао;

јер сам се бојао тебе, јер си ти човек жесток; - узимаш што ниси оставио и жањеш што ниси сејао.

Он му рече: По твојим ти речима судим, зли слуго! Знао си да сам ја жесток човек, да узимам што нисам оставио и жањем што нисам сијао;

па зашто ниси дао мој новац трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком!

И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега мину, и подајте ономе који има десет мина!

Рекоше му: Господару он има десет мина.

А он им одговори: Кажем вам да ће се свакоме који има дати, а од онога који нема, узеће се и оно што има.

А оне моје непријатеље, који нису хтели да им будем краљ доведите амо и исеците преда мном!

Казавши ово, Исус пође напред пењући се уз брди у Јерусалим.

Кад се приближи Витфаги и Витанији, код горе која се зове Маслинска, посла два ученика своја,

говорећи: "Идите у село према вама, и кад уђете наћи ћете магаре привезано на коме никакав човек није никад седео. Одрешите га и доведите ми га,

а ако вас ко пита зашто дрешите, овако кажите: Оно треба Господу.

Они који беху послани отидоше и нађоше као што им каза Исус.

Док они дрешаху магаре, рекоше им господари његови: Зашто дрешите магаре?

Одговорише: Оно треба Господу.

И доведоше магаре к Исусу, и бацише хаљине своје на њ, и посадише Исуса.

Куд он иђаше простираху људи хаљине своје по путу.

Кад се он приближо Јерусалиму, код низбрдице с горе Маслинске, поче све мноштво ученика од радости хвалити Бога из гласа за сва чудеса што су видели,

говорећи: Благословљен Краљ који долази у име Господње! Мир на небу и слава на висини!

Неки фарисеји из народа рекоше му: Учитељу, прекори ученике своје!

А он одговори: Ја вам кажем: Ако они ућуте, камење ће повикати.

Кад се приближи граду, заплака Исус за њим, гледајући га,

и рече: Кад би и ти знао, бар у овај твој дан, што је за мир твој! Али је то сад сакривено од очију твојих.

Јер ће доћи дани на тебе када ће те опколити непријатељи твоји опкопима и опсадиће те, и стегнуће те са свију страна,

и обориће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камен на камену, зато што ниси познао време у које си похођен.

Уђе у храм и стаде истерати оне што продаваху у њему,

говорећи им: У Писму стоји: Дом мој биће Дом молитве, а ви начинисте од њега пећину разбојничку.

Он учаше сваки дан у храму, а првосвештеници и књижевници и старешине народне гледаху да пораде да се он погуби.

Али не налажаху шта би му учинили, јер сав народ иђаше за њим и слушаше га.