Јеванђеље по Луки

У те дане изиђе заповест цара Августа да се попише сав народ.

То је био први попис за намесништва Киринова у Сирији.

И пођоше сви да се запишу, сваки у свој град.

Тада пође и Јосиф из Галилеје, из града Назарета, у Јудеју, у град Давидов који се зваше Витлејем, - јер он беше из дома племена Давидова -,

да се запише с Маријом, испрошеном за њега женом, која беше трудна.

Кад они бејаху онамо, дође време да она роди.

И роди сина свога првенца, и пови га и метну у јасле, јер није било места за њих у гостионици.

У оном крају било је пастира који чуваху ноћну стражу код стада својих.

И гле, анђео Господњи појави се њима, и слава их Господња обасја. Њих обузе велик страх.

Али им анђео рече: Не бојте се. Јер вам јављам добру вијест, која ће бити велика радост целоме народу;

јер вам се данас у граду Давидову роди Спаситељ, који је Христос, Господ.

И ево вам знака по коме ћете га познати: Наћи ћете дете повијено које лежи у јаслама.

И у једанпут приђе анђелу мноштво војске небеске хвалећи Бога и говорећи:

"Слава Богу на висини, а на земљи мир и добра воља међу људима!"

Кад их анђели оставише да се врате на небо, пастири рекоше једни другима: Хајдемо до Витлејема да видимо шта је то било, што нам Господ даде да знамо.

Похиташе, и нађоше Марију и Јосифа, и дете које је лежало у јаслима.

Пошто га видеше, казаше све што им је речено за то дете.

И сви који их чуше дивише се ономе што им казаше пастири.

Марија чуваше све те речи и слагаше их у срцу својему.

Пастири се вратише славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше, и што беше као што им је казано.

Кад дође осми дан, у који је требало да обрежу дете, наденуше му име Исус, као што је анђео рекао док се још није било ни заметнуло у утроби матере своје.

А кад се навршише дани њиховог очишчења по Закону Мојсијеву, донеше га Јосип и Марија у Јерусалим да га представе Господу,

извршујући оно што је написано у Закону Господњему, да се свако прворођено мушко дете посвети Господу,

и да се принесу на жртву две грлице или два голубића, као што је прописано у Закону Господњему.

И гле у Јерусалиму беше један човек који се зваше Симеон. Тај човјек беше праведан и побожан; он чекаше утеху Израиљеву, и Дух Свети бејаше над њим.

Њему беше по Светоме Духу јављено да неће умрети док не види Христа Господњега,

и по надахнућу Духа дође у храм. И кад родитељи донесоше дете Исуса, да сврше за њега што закон прописује,

он га узе на руке своје, хвали Бога, и рече:

"Сад отпушташ слугу свога, Господе, по речи својој, с миром;

јер очи моје видеше спасење твоје;

спасење које си пред свим народима спремио,

светлост да народе обасјава, и славу народа твога Израиља."

Отац и мати његови дивљаху се ономе што се говораше за њега.

Симеон их благослови, и рече Марији, матери његовој: Гле, овај је постављен да многима у Израиљу донесе пад и ускрсење, и да постане знак који ће препирања изазвати,

а и теби самој пробошће мач душу, да се открију мисли многих срца.

Ту беше и Ана, пророчица, кћи Фануилова, од колена Асирова. Она је била много стара, и она беше живела седам година с мужем својим од девичанства свога.

Оставши удова, ни у својој осамдесет и четвртој години она не напушташе храма, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвом.

Дошавши у тај исти час, она хваљаше Бога, и говораше о Исусу свима који чекаху избављење Јерусалима.

Кад свршише све по закону Господњему, вратише се Јосиф и Марија у Галилеју, у град свој Назарет.

А дете растијаше и јачало пуно мудрости, и милост Божја беше на њему.

Родитељи Исусови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику Пасхе.

Кад му би дванаест година, дођоше они у Јерусалим по обичају празника,

а кад прођоше дани, и они се враћаху, оста дете Исус у Јерусалиму. Отац и мати његова не приметише то.

Мислећи да је с друштвом, превалише цео дан хода, па га стадоше тражити међу сродницима и знанцима.

Али не нашавши га, вратише се опет у Јерусалиму да га траже.

После три дана нађоше га у храму где седи међу учитељима, и слуша их и пита их.

Сви који га слушаху, дивљаху се његовом разуму и одговорима.

Кад га родитељи видеше, зачудише се, и мати његова рече му: Сине, шта учини нама тако? Ево отац твој и ја забринути те тражимо.

Он им рече: Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да треба да будем на делу Оца свога?

Али они не разумеше то што им рече.

Он сиђе затим с њима у Назарет, и бејаше им послушан. Мати његова чуваше све то у срцу своме.

И Исус напредоваше у мудрости и у расту и у милости пред Богом и пред људима.