Свето Јеванђеље по Луки

Приближаваше се пак празник пријеснијех хљебова који се зове пасха.

И гледаху главари свештенички и књижевници како би га убили; али се бојаху народа.

А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који бјеше један од дванаесторице.

И отишавши говори с главарима свештеничкијем и са старјешинама како ће им га издати.

И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.

И он се обрече, и тражаше згодна времена да им га преда тајно од народа.

А дође дан пријеснијех хљебова у који требаше клати пасху;

И посла Петра и Јована рекавши: идите уготовите нам пасху да једемо.

А ови му рекоше: гдје хоћеш да уготовимо?

А он им рече: ето кад уђете у град, срешће вас човјек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,

И кажите домаћину: учитељ вели: гдје је гостионица гдје ћу јести пасху с ученицима својијем?

И он ће вам показати велику собу прострту; ондје уготовите.

А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.

И кад дође час, сједе за трпезу, и дванаест апостола с њим.

И рече им: врло сам жељео да ову пасху једем с вама прије него пострадам;

Јер вам кажем да је отселе нећу јести док се не сврши у царству Божијему.

И узевши чашу даде хвалу, и рече: узмите је и раздијелите међу собом;

Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградскога док не дође царство Божије.

И узевши хљеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: ово је тијело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.

А тако и чашу по вечери, говорећи: ова је чаша нови завјет мојом крви која се за вас прољева.

Али ево рука издајника мојега са мном је на трпези.

И син човјечиј дакле иде као што је уређено; али тешко човјеку ономе који га издаје!

И они сташе тражити међу собом који би дакле од њих био који ће то учинити.

А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.

А он им рече: цареви народни владају народом, а који њим управљају, зову се добротвори.

Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старјешина нека буде као слуга.

Јер који је већи, који сједи за трпезом или који служи? Није ли онај који сједи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.

А ви сте они који сте се одржали са мном у мојијем напастима.

И ја остављам вама царство као што је отац мој мени оставио:

Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мојему, и да сједите на пријестолима и судите над дванаест кољена Израиљевијех.

Рече пак Господ: Симоне! Симоне! ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.

А ја се молих за тебе да твоја вјера не престане; и ти кадгод обративши се утврди браћу своју.

А он му рече: Господе! с тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.

А он рече: кажем ти, Петре! данас неће запјевати пијетао док се трипут не одречеш да ме познајеш.

И рече им: кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам што недостаде? А они рекоше: ништа.

А он им рече: али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.

Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: и међу злочинце метнуше га. Јер што је писано за мене, свршује се.

А они рекоше: Господе! ево овдје два ножа. А он им рече: доста је.

И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за њим отидоше ученици његови.

А кад дође на мјесто рече им: молите се Богу да не паднете у напаст.

И сам отступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на кољена мољаше се Богу

Говорећи: оче! кад би хтио да пронесеш ову чашу мимо мене! али не моја воља него твоја да буде.

А анђео му се јави с неба, и кријепи га.

И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак његов бијаше као капље крви које капаху на земљу.

И уставши од молитве дође к ученицима својијем, и нађе их а они спавају од жалости,

И рече им: што спавате? устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.

Док он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да га цјелива. Јер им ово бијаше дао знак: кога цјеливам онај је.

А Исус му рече: Јуда! зар цјеливом издајеш сина човјечијега?

А кад они што бијаху с њим видјеше шта ће бити, рекоше му: Господе! да бијемо ножем?

И удари један од њих слугу поглавара свештеничкога, и отсијече му десно ухо.

А Исус одговарајући рече: оставите то. И дохвативши се до уха његова исцијели га.

А главарима свештеничкијем и војводама црквенијем и старјешинама који бијаху дошли на њ рече Исус: зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?

Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.

А кад га ухватише, одведоше га и уведоше у двор поглавара свештеничкога. А Петар иђаше за њим издалека.

А кад они наложише огањ насред двора и сјеђаху заједно, и Петар сјеђаше међу њима.

Видјевши га пак једна слушкиња гдје сједи код огња, и погледавши на њ рече: и овај бјеше с њим.

А он га се одрече говорећи: жено! не познајем га.

И мало затијем видје га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: човјече! нијесам.

И пошто прође око једнога сахата други неко потврђиваше говорећи: заиста и овај бјеше с њим; јер је Галилејац.

А Петар рече: човјече! не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запјева пијетао.

И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену ријечи Господње како му рече: прије него пијетао запјева одрећи ћеш ме се трипут.

И изишавши напоље плака горко.

А људи који држаху Исуса ругаху му се, и бијаху га.

И покривши га бијаху га по образу и питаху га говорећи: прореци ко те удари?

И друге многе хуле говораху на њ.

И кад свану, сабраше се старјешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше га у свој суд

Говорећи: јеси ли ти Христос? кажи нам. А он им рече: ако вам и кажем, нећете вјеровати.

А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.

Отселе ће син човјечиј сједити с десне стране силе Божије.

Сви пак рекоше: ти ли си дакле син Божиј? А он им рече: ви кажете да сам ја.

А они рекоше: шта нам требају више свједочанства? јер сами чусмо из уста његовијех.