Свето Јеванђеље по Луки
Лука, глава 23
И уставши њих све мноштво, одведоше Га к Пилату.
И почеше Га тужити говорећи: Овог нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.
1 Цар:21:10 Језд.:4:12 Псал.:35:11 Јер.:20:10 Дан.:3:12 Мат.:17:27 Мар.:12:17 Мар.:14:61 Лука:23:10 Јован:19:12 Дела:17:7 1 Пет.:3:16 А Пилат Га запита: Ти ли си цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.
А Пилат рече главарима свештеничким и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човеку.
А они наваљиваху говорећи: Он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде.
А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је он Галилејац?
И разумевши да је из подручја Иродовог посла Га Ироду, који такође беше у Јерусалиму оних дана.
А Ирод, видевши Исуса, би му врло мило; јер је одавно желео да Га види, јер је много слушао за Њега, и надаше се да ће видети од Њега какво чудо.
И пита Га много које за шта; али му Он ништа не одговори.
А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху Га.
А Ирод осрамотивши Га са својим војницима, и наругавши Му се, обуче Му белу хаљину, и посла Га натраг Пилату.
И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре беху у завади.
А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ
Рече им: Доведосте ми овог човека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човеку ниједну кривицу што ви на њега говорите;
А ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.
Дакле, да га избијем па да пустим.
А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једног сужња.
Али народ сав повика говорећи: Узми овог, а пусти нам Вараву;
Који беше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв.
А Пилат опет рече да би он хтео пустити Исуса.
А они викаху говорећи: Распни га, распни.
А он им трећи пут рече: Какво је дакле он зло учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле да га избијем па да пустим.
А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се Га разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничких.
И Пилат пресуди да буде као што они ишту.
И пусти оног што искаху, који беше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу.
И кад Га поведоше, ухватише неког Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.
А за Њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за Њим.
А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске! Не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.
Јер гле, иду дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.
Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас.
Јер кад се овако ради од сировог дрвета, шта ће бити од сувог?