Свето Јеванђеље по Луки

А у први дан недјељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;

Али нађоше камен одваљен од гроба.

И ушавши не нађоше тијела Господа Исуса.

И кад се оне чуђаху томе, гле, два човјека сташе пред њима у сјајнијем хаљинама;

А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: што тражите живога међу мртвима?

Није овдје; него устаде; опомените се како вам каза кад бјеше још у Галилеји,

Говорећи да син човјечиј треба да се преда у руке људи грјешника и да се разапне и трећи дан да устане.

И опоменуше се ријечи његовијех.

И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталијем.

А то бијаше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.

И њима се учинише њихове ријечи као лаж, и не вјероваше им.

А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се видје саме хаљине гдје леже, и отиде чудећи се у себи шта би.

И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које бијаше далеко од Јерусалима шесет потркалишта и зваше се Емаус.

А они говораху међу собом о свима овијем догађајима.

И кад се они разговараху и запитиваху један другога, и Исус приближи се, и иђаше с њима.

А очи им се држаху да га не познаше.

А он им рече: какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?

А један по имену Клеопа, одговарајући рече му: зар си ти један од црквара у Јерусалиму који нијеси чуо шта је у њему било овијех дана?

И рече им: шта? А они му рекоше: за Исуса Назарећанина, који бјеше пророк, силан у дјелу и у ријечи пред Богом и пред свијем народом;

Како га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше га?

А ми се надасмо да је он онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како ти би.

А уплашише нас и жене неке од нашијех које су биле рано на гробу,

И не нашавши тијела његова дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је он жив.

И идоше једни од нашијех на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али њега не видјеше.

И он им рече: о безумни и спорога срца за вјеровање свега што говорише пророци!

Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?

И почевши од Мојсија и од свију пророка казиваше им што је за њега у свему писму.

И приближише се к селу у које иђаху, и он чињаше се да хоће даље да иде.

И они га устављаху говорећи: остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.

И кад сјеђаше с њима за трпезом, узе хљеб и благословивши преломи га и даде им.

Тада се њима отворише очи и познаше га. И њега нестаде.

И они говораху један другоме: не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?

И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који бијаху с њима,

Који говораху: заиста устаде Господ, и јави се Симону.

И они казаше што би на путу, и како га познаше кад преломи хљеб.

А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: мир вам.

А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.

И рече им: шта се плашите? И зашто такове мисли улазе у срца ваша?

Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тијела и костију нема као што видите да ја имам.

И ово рекавши показа им руке и ноге.

А док они још не вјероваху од радости и чуђаху се рече им: имате ли овдје што за јело?

А они му даше комад рибе печене, и меда у сату.

И узевши изједе пред њима.

И рече им: ово су ријечи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши што је за мене написано у закону Мојсијеву и у пророцима и у псалмима.

Тада им отвори ум да разумију писмо.

И рече им: тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвијех трећи дан;

И да се проповиједа покајање у име његово и опроштење гријеха по свијем народима почевши од Јерусалима.

А ви сте свједоци овоме.

И гле, ја ћу послати обећање оца својега на вас; а ви сједите у граду Јерусалимскоме док се не обучете у силу с висине.

И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.

И кад их благосиљаше, отступи од њих, и узношаше се на небо.

И они му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.

И бијаху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.