Јеванђеље по Луки

У први дан недеље дођоше оне врло рано на гроб и донесоше мирисе које беху спремиле.

Оне нађоше камен одваљен од гроба,

и ушавши, не нађоше тела Господина Исуса.

Оне не знаху шта да о томе мисле, кад гле, појавише им се два човека у сјајним хаљинама.

Уплашене, оборише лице к земљи, али им они рекоше: Што тражите живог међу мртвима?

Није он овде, он ускрсну. Опомените се како вам говораше, кад беше још у Галилеји, и како вам рече да

Син човечји треба да се преда у руке грешника и да се разапне, а трећи дан да ускрсне.

И оне се опоменуше речи Исусових.

Вративши се с гроба јавише све то једанаесторици и свима осталим.

Оне које су то казаше апостолима беху Марија Магдалина о Јована и Марија Јаковљева и остале које бејаху с њима.

Њима се учинише њихове речи као сан, и не вероваше тим женама.

Али Петар уста и отрча ка гробу, и наткучивши се не виде него само платнене завоје на земљи, и врати се зачуђен с онога што би.

И гле, двојица ученика иђаху тог истог дана у село звано Емаус, које беше шездесет стадија далеко од Јерусалима,

и они говораху међу собом о свим тим догађајима.

Док се они разговараху и запиткивали један другога, приђе им Исус и иђаше с њима.

Али очи њихове сметаху им да га препознају.

Он им рече: Какав је то разговор који имасте путем међу собом, да сте тако жалосни?

Један од њих, по имену Клеопа, одговори му: Јеси ли ти једини који си био у Јерусалиму да не знаш што се у њему ових дана догодило.

Он рече: Шта? И они му рекоше: Шта је било с Исусом Назарећанином, који беше пророк, силан на делу и на речи пред Богом и пред народом;

како га предаше првосвештеници и главари наши, те се осуди на смрт, и разапеше га?

А ми се надасмо да је он онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би!

Истина, неке нас наше жене много зачудише; оне су биле рано на гробу,

и не нашавши тела његова дођоше говорећи да су им се појавили анђели и казали да је он жив.

Једни од наших пођоше на гроб и нађоше онако као што су жене и казале, али њега не видеше.

Тад им Исус рече: О безумни и спорога срца за веровање свега што говорише пророци!

Није ли требало да Христос то претрпи, па да уђе у славу своју?

И почевши од Мојсија и од свију пророка, тумачи им што је за њега писано у свему Писму.

Кад дођоше близу селу у које иђаху, он се чињаше као да хоће да иде даље.

Али га они уставише, говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао. И он уђе да остане с њима.

Кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб, и пошто га благослови, преломи га и даде им га.

Тада се њима отворише очи и препознаше га; али њега нестаде испред очију њихових.

И они рекоше један другоме: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем, и кад нам казиваше Писмо?

И одмах уставши вратише се у Јерусалим, и нађоше на окупу једанаесторицу и оне који бејаху с њима,

који говораху: У истину Господ ускрсну и јави се Симону!

И они им казаше што је би на путу, и како га познаше кад преломи хлеб.

Кад они то говораху, и сам Исус стаде међу њима и рече им: Мир вама!

А они, сметени и уплашени, мишљаху да виде духа.

Али он им рече: Што се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?

Гледајте руке моје и ноге моје: Ја сам главом. Опипајте и видите, јер дух нема меса и костију као што видите, да ја имам.

И ово рекавши, показа им руке и ноге.

И док они још не вероваху од радости, и чуђаху се, рече им: Имате ли овде што за јело?

Они му дадоше комад рибе печене и меда у сату.

И он узе и једе пред њима.

И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се испуни што је за мене писано у закону Мојсијеву, у пророцима и у псалмима.

Тада им отвори ум да разумеју Писмо.

И рече им: Тако је писано и тако је требало да Христос претрпи и да ускрсне из мртвих у трећи дан,

и да се проповеда покајање у име његово, и опроштење греха по свим народима, почевши од Јерусалима.

И ви сте томе сведоци.

И гле, ја ћу послати на вас што је Отац мој обећао, а ви останите у граду док се не обучете у силу с висине.

Он их изведе до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.

И док их благосливљаше, одступи од њих и узнесе се на небо.

Они му се поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.

И бејаху једнако у храму хвалећи и славећи Бога.