Јеванђеље по Јовану

У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Реч беше Бог.

Она беше у почетку у Бога.

Све је кроз њу постало, и од онога што је постало ништа није постало без ње.

У њој беше живот, и живот беше светлост људима.

Светлост заблиста у тами, и тама је не обузе.

Беше један човек, од Бога послан, по имену Јован.

Он дође за сведочанство, да сведочи за светлост, да сви верују кроза њ.

Он не беше светлост, али он дође да сведочи за светлост.

То беше истинита светлост, која обасјава свакога човека који долази на свет.

У свету она беше, и свет кроз њу поста, и свет је не позна.

К својима дође, и своји је не примише.

Али свима који је примише, који верују у име њезино, даде моћ да постану синови Божи,

који су рођени не од крви, ни од воље путене ни од воље човека, него од Бога.

И Реч постаде пут и усели се усред нас, пуна милости и истине; и ми гледасмо славу њезину, славу као што је слава јединорођенога Сина који од Оца дође.

Јован је сведочио за њега и ускликнуо: Ово је онај за кога рекох: Онај који за мном иде испред мене је, јер пре мене беше.

И сви ми примисмо од пунине његове, милост на милост.

Јер се закон даде преко Мојсија, а милост и истина дођоше од Исуса Криста.

Бога није нитко никад видео. Јединорођени Син, који је у наручју Очевом, он га објави.

Ево сведочанства Јованова кад Јудеји из Јерусалима послаше свећенике и левите да га питају: Ко си ти?

Он изјави и не порече, изјави да он не беше Христос.

И они га запиташе: Ко си дакле? - Јеси ли Илија? - И он рече: Нисам. - Јеси ли пророк? - И он одговори: Нисам.

Они му тад рекоше: А ко си? -, да можемо казати онима који нас послаше. Шта кажеш за себе?

Ја сам, - рече он, -, глас вапијућег у пустињи: Поравнајте пут Господњи, као што каза Исаија пророк.

А они који бејаху послани бејаху фарисеји.

Запиташе га даље: Зашто онда крштаваш, кад ниси Христос, ни Илија, ни пророк?

Јован им одговори: Ја крштавам водом, а међу вама стоји неко, кога ви не знате,

који иде за мном, коме ја нисам достојан одрешити ременс на обући његовој.

Ово би у Витанији, преко Јордана, где Јован крштаваше.

Сутрадан виде Јован Исуса где иде к њему, и рече: Гле, јагње Божје, који узима грех света!

Ово је онај за кога рекох: За мном иде човек који је испред мене, јер пре мене беше.

Ја га не знах, - али се он јави Израиљу, зато ја дођох да крстим водом.

Јован даде ово сведочанство: Видех Духа силазити с неба као голуб и стати на њему.

Ја га не знах, али онај који ме посла да крстим водом, рече ми: На кога видиш да силази Дух и стоји на њему, то је онај који крштава Духом Светим.

И ја видех и засведочих да је он Син Божји.

Сутрадан опет стајаше ту Јован и двојица ученика његових,

и видевши Исуса, који пролажаше, рече: Гле, јагње Божје!

Оба ученика чуше кад он те речи рече. Они пођоше за Исусом,

и Исус, обазревши се, и видевши да иду за њим, рече им: Шта хоћете? А они му рекоше: Рави! (што значи: учитељу) где станујеш?

Дођите, - рече он њима, - и видите. И они пођоше и видеше где становаше, и осташе код њега онај дан. То је било око десетога сата.

Један од двојице који чуше речи Јованове и који иђаху за њим, беше Андрија, брат Симона Петра.

Он најпре нађе брата свога Симона и рече му: Нађосмо Месији (што значи: Христос),

и доведе га к Исусу. Исус погледавши на њ, рече: Ти си Симон, син Јонин. Ти ћеш се звати Кифа (што значи камен).

Сутрадан хтеде Исус изићии у Галилејуи нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном.

Филип беше из Витсаиде, из града Андријина и Петрова.

Филип нађе Натанаила, и рече му: Нађосмо онога за кога Мојсије у закону писа, и о коме говорише пророци, Исуса Назарећанина, сина Јосифова.

Натанаило му рече: Из Назарета може ли бити што добро? - Филип му одговори: Дођи и види.

Угледавши Исус Натанаила где иде к њему, рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема преваре.

Рече њему Натанаило: Одакле ме познајеш? - Исус му одговори: Пре него те позва Филип, видео сам те кад си био под смоквом.

Натанаило одговори и рече му: Рави!, Ти си Син Божји, ти си краљ Израиљев.

Исус му одговори: Што ти рекох да сам те видио под смоквом, зато верујеш. Видећеш и више од овога.

И рече му: У истину, у истину вам кажем: видећете небо отворено и анђеле Божје пењати се и силазити на Сина човечега.