Јеванђеље по Јовану

Беше један болесник, Лазар из Витаније, из села Марије и сестре њезине Марте.

То беше она Марија која помаза Господа миром и отра му ноге његове косом својом, а болесни Лазар беше њен брат.

Тад поручише сестре њему: Господе, гле, онај кога ти љубиш болестан је.

Кад то Исус чу, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божју, да се прослави Син Божји с ње.

Исус љубљше Марту и сестру њезину и Лазара.

Пошто чу да је Лазар болестан, оста још два дана на оном мјесту где је био.

После тога рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.

Ученици му рекоше: Рави!, па јудеји хтедоше ту скоро да те каменују, и ти опет хоћеш у Јудеју!

Исус одговори: Нема ли дванаест сати у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види светлост овога света,

а ко иде ноћу, спотиче се, јер нема светлости у њему.

После ових речи, рече им: Лазар, наш пријатељ, спава, али ја идем да га пробудим.

Онда му рекоше ученици његови: Господе, ако спава, оздравиће.

Исус им беше говорио за смрт његову, али они су мишљаху да говори за спавање.

Тада им Исус рече отворено: Умро је Лазар.

И мило ми је ради вас што нисам био тамо, да верујете. Него хајдемо к њему. -

Онда Тома, који се зваше Дидим, рече ученицима: Хајдемо и ми да умремо с њим.

Кад дође, нађе Исус да је Лазар већ од четири дана у гробу.

И како је Витанија била око петнаест стадија блзу Јерусалима,

многи Јудеји беху дошли к Марти и к Марији, да их теше за братом њиховим.

Кад Марта чу да Исус иде, изиђе преда њ, а Марија сеђаше дома.

Рече Марта Исусу: Господе, да си ти био овде, не би мој брат умро..

А и сад, знам да све што заиштеш у Бога, даће ти Бог.

Исус јој рече: Брат ће твој ускрснути.

Одговори му Марта: Знам да ће ускрснути о ускрсењу, у последњи дан.

Исус јој рече: Ја сам ускрсење и живот; ко верује у мене, ако и умре, живеће.

И сваки који живи и верује у мене неће никад умрети. Верујеш ли ти то?

Рече му она: Да, Господе! Верујем да си ти Христ, Син Божји, који је требао да дође на свет.

Ово рекавши, она отиде, и зовну на страну Марију, сестру своју, и рече јој: Учитељ је ту и зове те.

Како Марија то чу, уста брзо и отиде к њему.

Јер Исус још не беше стигао у село, него беше још на оном месту где га срете Марта.

Јудеји који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом, мислећи да иде на гроб да плаче онамо.

Како Марија дође онамо где беше Исус и виде га, паде пред ноге његове, и рече му: Господе, да си ти био овде, не би мој брат умро.

Кад је виде Исус да плаче и да плачу Јудји који беху дошли с њом, устресе се у духу и растужи се.

И рече: Где сте га положили? Рекоше: Господе, дођи да видиш!

Навреше сузе Исусу.

Тад Јудеји рекоше: Видите како га љубљаше!

А неки од њих рекоше: Не могаше ли он, који отвори очи слепцу, учинити да овај човек не умре?

Исус се опет утресе у себи, и дође на гроб. То беше једна пећина и на њу беше наваљен камен.

Исус рече: Одвалите камен. - Рече му Марта, сестра умрлога: Господе, већ заудара, јер је већ четврти дан.

Исус јој рече: Не рекох ли ти, да ћеш видети славу Божју ако верујеш?

Одвалише дакле камен. Исус подиже очи горе и рече: Оче, хвала ти што си ме услишио!

Знам да ме свагда услишиш, него рекох ради народа који овде стоји, да верује да си ме ти послао.

Ово рекавши, зовну гласно: Лазаре, изиђи ван!

И изиђе мртвац ногу и руку завојима повезаних и лица убрусом обавијеног. - Исус им рече: Развежите га и пустите га нек иде!

Многи од Јудеја који беху дошли к Марији, кад видеше шта учини Исус, вероваше у њега.

Али неки од њих отиђоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.

Првосвештеници и фарисеји сабраше тад синедрион и рекоше: Шта ћемо чинити? Овај човек чини многа чудеса.

Ако га оставимо тако, сви ће у њега веровати, па ће доћи Римљани и узеће нам и земљу и народ.

А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше првосвештеник, рече им: Ви ништа не разумете

и не размишљате да је за вашу корист да један човек умре за народ, и да пропадне сав народ.

А ово не рече сам од себе, него, како је он оне године био првосвештеник, прорече да Исус треба умре за народ.

И не само за народ, него и да расејану децу Божју скупи у једно.

Од тога дана решише да се он убије.

Зато Исус не излажаше више јавно међу Јудеје, него се склони у крај близу пустиње, у град који је назван Јефрем, и оста онде с ученицима својим.