Еванђеље по Јовану

Шест дана пре пасхе дође Исус у Витанију, где је био Лазар кога је Исус подигао из мртвих.

Онде му спремише вечеру. Марта је служила, а Лазар је био међу онима који су с њим лежали за трпезом.

Тада Марија узе литру правог, скупоценог нардова мира, помаза ноге Исусове и убриса косом својом ноге његове. И кућа се напуни мириса од мира.

А Јуда Искариотски, један од ученика његових, који га је требао издати, рече:

Зашто се ово миро није продало за триста динара и (новац) дао сиромасима?

Али ово није рекао што се старао за сиромахе, него што је био лупеж, носио је касу и узимао је што се метало у њу.

А Исус рече: Остави је, нека сачува то за дан мога погреба.

Сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.

И дознаше многи Јудеји да је онде, и дођоше не само Исуса ради, него да виде и Лазара кога је подигао из мртвих.

А првосвештеници одлучише да и Лазара убију,

јер су многи Јудеји због њега одлазили и веровали у Исуса.

Кад је сутрадан многи народ који је дошао на празник, чуо да Исус иде у Јерусалим,

узеше гране од палама, изиђоше му на сусрет и викаху: Осана! благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!

А Исус нађе магаре и уседе на њега, као што је написано:

"Не бој се, кћери Сионова: Ево, цар твој иде седећи на магарету".

Ово његови ученици испрва нису разумели; али кад се Исус прославио, онда су се сетили да је ово било написано за њега и да су му то учинили.

А народ који је био с њим кад је Лазара изазвао из гроба и подигао га из мртвих, сведочио је.

Зато му је народ и изишао на сусрет, јер су чули да је он учинио то чудо.

А фарисеји говораху међу собом: Видите да ништа не можете, ето, цео свет оде за њим!

А беху и неки незнабошци међу онима који су одлазили горе да се о празнику помоле Богу.

Ови приступише Филипу, који је био из Витсаиде галилејске, и мољаху га: Господине, ми би да видимо Исуса.

Филип оде и каза Андрији; Андрија и Филип одоше и казаше Исусу.

А Исус им одговори: Дошао је час да се прослави Син човечји.

Заиста, заиста, кажем вам: Ако зрно пшенично не падне у земљу и не умре, остаје само; а ако умре, много рода роди.

Ко љуби живот свој, изгубиће га, а ко мрзи на живот свој на овоме свету, сачуваће га за вечни живот.

Ко мени служи, за мном нека иде, и где сам ја, онде ће бити и слуга мој. Ко мени служи, тога ће Отац поштовати.

Сад стрепи душа моја, и шта да кажем? Оче, избави ме од овога часа? Али за то дођох на овај час.

Оче, прослави име своје! Тада дође глас с неба: Прославио сам га и опет ћу га прославити.

А народ који је ту стајао и чуо (то), говораше: Гром је загрмио. Други говораху: Анђео му је говорио.

А Исус одговори и рече: Овај глас не би мене ради, него вас ради.

Сад је суд овоме свету. Сад ће владар овога света бити избачен напоље.

А ја ћу, кад будем подигнут од земље, све привући к себи.

Ово је рекао да покаже каквом ће смрћу умрети.

А народ му одговори: Ми смо чули из закона да Месија остаје вечно - па како ти говориш да се Син човечји мора подићи? Ко је тај Син човечји?

А Исус им рече: Још је мало времена светлост с вама. Ходите док имате светлост, да вас не обузме тама. Ко по тами ходи, не зна куда иде.

Док имате светлост, верујте у светлост, да будете синови светлости. Ово рече Исус, и отиде и сакри се од њих.

Али, иако је он толика чудеса учинио пред њима, ипак нису веровали у њега,

да се испуни реч пророка Исаије коју је рекао: "Господе, ко верује речима нашим, и рука Господња коме се откри?"

Зато нису могли веровати, што је Исаија даље рекао:

"Заслепио је очи њихове и окаменио је срца њихова, да не виде очима, не разумеју срцем, не обрате се, и не излечим их".

Ово је рекао Исаија, што је видео славу његову и говорио о њему.

Ипак су и од старешина многи поверовали у њега, али због фарисеја нису признавали јавно, да их не би истерали из синагоге.

Милија им је била слава људска, него слава Божја.

А Исус повика и рече: Ко верује у мене, не верује у мене, него у онога који ме је послао;

и ко види мене, види онога који ме је послао.

Ја сам као светлост дошао на свет, да ниједан који верује у мене, не остане у мраку.

Ко чује моје речи и не послуша их, ја му нећу судити; јер не дођох да судим свету, него да спасем свет.

Ко мене презире и не прима речи мојих, има свога судију. Реч коју сам говорио, она ће му судити у последњи дан.

Јер ја нисам од себе говорио, него Отац који ме је послао, он ми је дао заповест шта ћу рећи и шта ћу говорити.

И знам да је заповест његова живот вечни. Што, дакле, ја говорим, говорим тако како ми је рекао Отац.