Јован, глава 2
А позван бјеше и Исус и ученици његови на свадбу.
И кад неста вина, рече мати Исусова њему: немају вина.
Исус јој рече: што је мени до тебе жено? Још није дошао мој час.
Рече мати његова слугама: што год вам рече учините.

А ондје бијаше шест воденијех судова од камена, постављенијех по обичају Јеврејскога чишћења, који узимаху по два или по три ведра.
И рече им: захватите сад и носите куму. И однесоше.
А кад окуси кум од вина које је постало од воде, и не знадијаше откуда је (а слуге знадијаху које су захватиле воду), зовну кум женика,
И рече му: сваки човјек најприје добро вино износи, а кад се опију онда рђавије; а ти си чувао добро вино дослије.
Ово учини Исус почетак чудесима у Кани Галилејској, и показа славу своју; и ученици његови вјероваше га.