Еванђеље по Јовану

Кад, дакле, Господ дозна да су фарисеји чули да Исус више ученика добива и кршћава него Јован

- иако сам Исус није кршћавао, него (само) ученици његови -,

остави Јудеју и оде опет у Галилеју

А ваљало му је проћи кроз Самарију.

Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу земљишта што га је Јаков дао Јосифу, сину своме.

Онде беше студенац Јаковљев. Исус, уморан од пута, седе тако крај студенца. А било је око шестога часа.

И дође жена Самарјанка да захити воде. Рече јој Исус: Дај ми да пијем!

Ученици његови беху, наиме, отишли у град да купе јела.

А жена Самарјанак рече му: Како можеш ти као Јудејин од мене, жене Самарјанке искати да пијеш? - Јудеји се, наиме, не мешају са Самарјанима.

А Исус одговори и рече јој: Кад би ти знала дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, - ти би искала у њега, и дао би ти воду живу.

Рече му она: Господе, немаш чим захитити, а студенац је дубок. Откуда ти, дакле, вода жива?

Зар си ти већи од нашега оца Јакова, који нам је дао овај студенац, и пио из њега сам и синови његови и стока његова?

Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде, опет ће ожеднети;

а који пије од воде коју ћу му ја дати, неће ожеднети никада, него ће вода коју ћу му ја дати, бити у њему извор воде која тече у живот вечни.

Рече му жена: Господе, дај ми те воде, да не жедним и не долазим овамо по воду.

Рече јој: Иди, зови мужа свога и дођи овамо!

Одговори жена и рече: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа.

Јер си пет мужева имала, и сад кога имаш, није ти муж. То си право казала.

Рече му жена: Господе, видим да си ти пророк.

Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.

Рече јој Исус: Жено, веруј ми да иде час када се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.

Ви не знате чему се молите, а ми знамо чему се молимо; јер је спасење од Јудеја.

Али иде час, и већ је ту, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином. Јер Отац хоће такових богомољаца.

Бог је дух; и који му се моле, духом и истином треба да се моле.

Рече му жена: Знам да ће доћи Месија, који се зове Христос. Кад он дође, казаће нам све.

Рече јој Исус: Ја сам, који с тобом говорим.

Тада дођоше ученици његови, и чуђаху се што је са женом говорио. Али ниједан не рече: Шта хоћеш? или: Што говориш с њом?

А жена остави крчаг свој, отиде у град и рече људима:

Ходите да видите човека који ми је казао све што сам учинила. Да није то Месија?

И изиђоше из града и иђаху к њему.

Међутим су га ученици молили: Рави, једи!

А он им рече: ја имам да једем јело које ви не знате.

Тада ученици говораху међу собом: Је ли му ко донео да једе?

Рече им Исус: Моје је јело да творим вољу онога који ме је послао и да свршим његово дело.

Не кажете ли ви: Још четири месеца па ће доћи жетва? Ето, кажем вам: Подигните очи своје и видите њиве: Жуте се за жетву!

Већ сад прима жетелац плату и сабира рода за живот вечни, да се заједно радују и сејач и жетелац.

Овде, наиме, вреде речи: Један сеје, а други жање.

Ја вас послах да жањете где се нисте ви трудили; други су се трудили, а ви сте у њихов посао ушли.

А из онога града многи од Самарјана повероваше у њега за речи жене која је сведочила: Каза ми све што сам учинила.

Кад, дакле, Самарјани дођоше к њему, мољаху га да остане код њих. И оста онде два дана.

И много их више поверова за његове речи.

А жени говораху: Више не верујемо за твоје речи. Сами смо чули, и (сад) знамо да је овај заиста Спаситељ света.

После та два дана отиде оданде у Галилеју

Јер је сам Исус посведочио, да пророк у својој постојбини нема части.

Кад, дакле, дође у Галилеју, примише га Галилејци, јер су видели све што је учинио у Јерусалиму о празнику; јер и они беху дошли на празник.

И дође опет у Кану галилејску, где је претворио воду у вино. И беше неки царски чиновник чији је син боловао у Кафарнауму.

Кад је овај чуо да је Исус дошао из Јудеје у Галилеју, отиде к њему и мољаше га да сиђе и да му излечи сина; био је, наиме, на самрти.

И рече му Исус: Ако не видите знакова и чудеса, не верујете.

Рече му царски чиновник: Господе, сиђи док није умрло дете моје.

Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И поверова човек речи коју му рече Исус, и пође.

Но још на путу га сретоше слуге и јавише му да му је дете здраво.

Тада их питаше за час у који му лакше би. И казаше му: Јуче у седмом часу пустила га је грозница.

Тада разуме отац да је било у онај час кад му је Исус рекао: Син је твој здрав. И поверова он и сва кућа његова.

Ово је било друго чудо што га учини Исус како дође из Јудеје у Галилеју.