Свето Јеванђеље по Јовану

А Исус отиде на гору Маслинску.

А ујутру опет дође у цркву, и сав народ иђаше к њему; и сједавши учаше их.

А књижевници и фарисеји доведоше к њему жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на сриједу

Рекоше му: учитељу! ова је жена ухваћена сад у прељуби;

А Мојсије нам у закону заповједи да такове камењем убијамо; а ти шта велиш?

Ово пак рекоше кушајући га да би га имали за што окривити. А Исус саже се доље и писаше прстом по земљи (не гледајући на њих).

А кад га једнако питаху, исправи се и рече им: који је међу вама без гријеха нека најприје баци камен на њу.

Па се опет саже доље и писаше по земљи.

А кад они то чуше, и покарани будући од своје савјести излажаху један за другијем почевши од старјешина до пошљедњијех; и оста Исус сам и жена стојећи на сриједи.

А кад се Исус исправи, и не видјевши ни једнога до саму жену, рече јој: жено! гдје су они што те тужаху? Ниједан те не осуди?

А она рече: ниједан, Господе! А Исус јој рече: ни ја те не осуђујем, иди, и отселе више не гријеши.

Исус им пак опет рече: ја сам видјело свијету: ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видјело живота.

Тада му рекоше фарисеји: ти сам за себе свједочиш: свједочанство твоје није истинито.

Исус одговори и рече им: ако ја свједочим сам за себе истинито је свједочанство моје: јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем.

Ви судите по тијелу, ја не судим никоме.

И ако судим ја, суд је мој прав: јер нијесам сам, него ја и отац који ме посла.

А и у закону вашему стоји написано да је свједочанство двојице људи истинито.

Ја сам који свједочим сам за себе, и свједочи за мене отац који ме посла.

Тада му говораху: гдје је отац твој? Исус одговори: ни мене знате ни оца мојега; кад бисте знали мене, знали бисте и оца мојега.

Ове ријечи рече Исус код хазне Божије кад учаше у цркви; и нико га не ухвати, јер још не бјеше дошао час његов.

А Исус им опет рече: ја идем, и тражићете ме; и помријећете у својему гријеху; куд ја идем ви не можете доћи.

Тада рекоше Јевреји: да се неће сам убити, што говори: куд ја идем ви не можете доћи?

И рече им: ви сте од нижијех, ја сам од вишијех; ви сте од овога свијета, ја нијесам од овога свијета.

Тако вам казах да ћете помријети у гријесима својима; јер ако не узвјерујете да сам ја, помријећете у гријесима својима.

Тада му говораху: ко си ти? И рече им Исус: почетак, како вам и кажем.

Много имам за вас говорити и судити; али онај који ме посла истинит је, и ја оно говорим свијету што чух од њега.

Не разумјеше дакле да им говораше за оца.

А Исус им рече: кад подигнете сина човјечијега, онда ћете дознати да сам ја, и да ништа сам од себе не чиним; него како ме научи отац мој онако говорим.

И онај који ме посла са мном је. Не остави отац мене сама; јер ја свагда чиним што је њему угодно.

Кад ово говораше, многи га вјероваше.

Тада Исус говораше онијем Јеврејима који му вјероваше: ако ви останете на мојој бесједи, заиста ћете бити ученици моји,

И познаћете истину, и истина ће вас избавити.

Одговорише и рекоше му: ми смо сјеме Авраамово, и никоме нијесмо робовали никад; како ти говориш да ћемо се избавити?

Исус им одговори: заиста, заиста вам кажем да је сваки који чини гријех роб гријеху.

А роб не остаје у кући вавијек, син остаје вавијек.

Ако вас дакле син избави, заиста ћете бити избављени.

Знам да сте сјеме Авраамово; али гледате да ме убијете, јер моја бесједа не може у вас да стане.

Ја говорим што видјех од оца својега; и ви тако чините што видјесте од оца својега.

Одговорише и рекоше му: отац је наш Авраам. Исус им рече: кад бисте ви били дјеца Авраамова, чинили бисте дјела Авраамова.

А сад гледате мене да убијете, човјека који вам истину казах коју чух од Бога: тако Авраам није чинио.

Ви чините дјела оца својега. Тада му рекоше: ми нијесмо рођени од курварства: једнога оца имамо Бога.

А Исус им рече: кад би Бог био ваш отац, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер не дођох сам од себе, него ме он посла.

Зашто не разумијете говора мојега? Јер не можете ријечи мојијех да слушате.

Ваш је отац ђаво; и сласти оца својега хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи.

А мени не вјерујете, јер ја истину говорим.

Који ме од вас кори за гријех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не вјерујете?

Ко је од Бога ријечи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нијесте од Бога.

Тада одговорише Јевреји и рекоше му: не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин, и да је ђаво у теби.

Исус одговори: у мени ђавола нема, него поштујем оца својега; а ви мене срамотите.

А ја не тражим славе своје; има који тражи и суди.

Заиста, заиста вам кажем: ко одржи ријеч моју неће видјети смрти довијека.

Тада му рекоше Јевреји: сад видјесмо да је ђаво у теби: Авраам умрије и пророци, а ти говориш: ко одржи ријеч моју неће окусити смрти довијека.

Еда ли си ти већи од оца нашега Авраама, који умрије? И пророци помријеше: ко се ти сам градиш?

Исус одговори: ако се ја сам славим, слава је моја ништа: отац је мој који ме слави, за којега ви говорите да је ваш Бог.

И не познајете га, а ја га знам; и ако речем да га не знам бићу лажа као ви. Него га знам, и ријеч његову држим.

Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и видје, и обрадова се.

Тада му рекоше Јевреји: још ти нема педесет година, и Авраама ли си видио?

А Исус им рече: заиста, заиста вам кажем: ја сам прије него се Авраам родио.

Тада узеше камење да баце на њ; а Исус се сакри, и изиђе из цркве прошавши између њих и отиде тако.