Јеванђеље по Јовану
Јеванђеље по Јовану, глава 8
Исус отиде на гору Маслинску.
Али ујутру опет пође у храм, и сав народ дође к њему. Он седе и стаде их учити.
Књижевници и фарисеји доведоше тада к њему једну жену ухваћену у прељуби, и, поставивши је на средину
рекоше Исусу: Учитељу, ова је жена ухваћена на делу прељубе.
Мојсије нам у закону прописа да се такве жене каменују, а ти шта велиш?



То су они говораху, искушавајући га, да би га имали зашто окривити. Али Исус, сагнувши се, стаде писати прстом по земљи.
И како га једнако питаху, исправи се, и рече им: Ко је међу вама без греха нека први баци камен на њу.
И опет се сагнувши писаше по земљи.
Кад они то чуше, отидоше један за другим, почевши од старијих па до посљедњих, и оста Исус сам са женом, која је стојала на средини.
Тад, уставши на ноге, рече јој Исус: Жено, где су они који те тужаху? Ни један те не осуди?
Она му одговори: Ни један, Господе! - И Исус јој рече: Ни ја те нећу осудити. Иди, и више не греши.
Опет им проговори Исус, и рече: Ја сам светлост света; ко за мном иде, неће ходити по тами, него ће имати светлост живота.
Тад му Фарисеји рекоше: Ти сам за себе сведочиш; сведочанство твоје није право.
Исус им одговори: И ако ја сам за себе сведочим право је сведочанство моје; јер ја знам од куда долазим и куда идем, а ви не знате од куда долазим и камо идем.
Ви судите по пути, ја не судим никоме.
А ако судим, суд је мој прав, јер ја нисам сам, него је са мном и Отац који ме посла.
У закону вашему стоји написано да је сведочанство двојице људи право.
Ја сам сведочим за себе, и сведочи за мене Отац који ме посла.
Тада му рекоше: Где је Отац твој? - Исус одговори: Ви не знате ни мене, ни Оца мога. Кад бисте знали мене, знали бисте и Оца мога.
Ове речи рече Исус код касице за прилоге, кад учаше у храму, и нико га не ухвати, јер још не беше дошао час његов.
Рече им још Исус: Ја идем, и тражићете ме, и умрећете у греху своме. Куд ја идем, ви не можете доћи.
Тада Јудји рекоше: Да се неће сам убити, што говори: Куд ја идем ви не можете доћи?
А он им рече: Ви сте од доле, ја сам од горе. Ви сте од овога света, ја нисам од овога света.
Зато вам казах да ћете умрети у гресима својим. Јер ако не верујете што сам ја, умрећете у гресима својим.
А ко си ти? -, рекоше му. - Исус им одговори: Оно што вам од почетка рекох.
Много имам за вас говорити и судити у вама; али онај који ме посла истинит је, и ја говорим свету оно што чух од њега.
И они не разумеше да им говораше о Оцу.
Рече им Исус: Кад подигнете Сина човечјега, познаћете шта сам ја, и да ништа од себе не чиним, него како ме научи Отац, онако говорим.
Онај који ме посла, са мном је; не остави ме он сама, јер ја свагда чиним што је њему мило.
Кад ово Исус реке, многи вероваше у њега.
И он рече Јудејима који му вероваше: Ако ви останете на мојој беседи, заиста сте ученици моји,
и познат ћете истину, и истина ће вас ослободити.
Одговорише му: Ми смо потомство Аврамово, и никад нисмо ничији робови били. Како то говориш да ћемо постати слободни?
Исус им одговори: У истину, у истину вам кажем да је сваки који се подаје греху, роб греху.
А роб не остаје увек у кући, а син увек остаје.
Ако вас дакле Син ослободи, бићете у истини слободни.
Знам да сте потомство Аврамово, али ви гледате да учините да ја будем убијен, зато што моја реч не улази у вас.
Ја говорим што видех од Оца свога, а ви оно чините што чусте од оца вашега.
Одговорише му: Отац је наш Аврам. - Исус им рече: Кад бисте ви били деца Аврамова чинили бисте дела Аврамова.
Али ви сад гледате да учините да ја будем убијен, ја који вам казах истину коју чух од Бога. Тако Аврам није чинио.
Ви чините дела оца свога. - Тада му рекоше: Ми нисмо деца блуда. Ми имамо само једног Оца: Бога.
А Исус им рече: Кад би Бог био ваш Отац, љубили бисте мене, јер ја од Бога изиђох и дођох; јер не дођох сам од себе, него ме Он посла.
Зашто не разумете говора мога? Јер не можете речи мојих да слушате!
Ваш је отац ђавао, и ви жудње свога оца хоћете да испуните. Он је крвник од почетка био и не стоји на истини, јер нема истине у њему. Кад говори лаж, своје говори, јер је лажа и отац лажи.
А мени не верујете, зато што ја истину говорим.
Који ће од вас доказати да сам у греху? Ако ја истину говорим, зашто ми не верујете?
Ко је од Бога, слуша речи Божје. Ви не слушате, јер ви нисте од Бога.
Јудеји му одговорише: Немамо ли право да говорити да си ти Самарјанин, и да је зли дух у теби?
Исус им одговори: У мени злог духа нема, него ја поштујем Оца свога, а ви мене вређате.
Ја не тражим славе своје. Има који је тражи и који суди.
У истину, у истину вам кажем, ко одржи реч моју, неће никада смрти видети.
Тада му рекоше Јудеји: Сад познајемо да је зли дух у теби. Аврам умре, и умреше и пророци, а ти говориш: "Ко одржи моју реч, неће никад смрти видети."
Јеси ли ти већи од оца нашега Аврама, који умре? И пророци помреше. Ко се ти сам правиш?
Исус им одговори: Ако ја себе славим, слава је моја ништа. Отац је мој који ме слави, за кога ви говорите да је ваш Бог,
а не познајете га. А ја га знам, и ако речем да га не знам, бићу лажа као и ви. Него га знам, и реч његову.
Аврам, отац ваш, био је радостан што ће видети дан мој, и он га виде и обрадова се.
Тада му Јудеји рекоше: Још ти нема педесет година, и Аврама ли си видео!
А Исус им рече: У истину, у истину вам кажем, ја сам од пре него што је Аврам постао.
На то они узеше камење да га баце на њ, али се Исус сакри и изиђе из храма.