Јеванђеље по Јовану
Јеванђеље по Јовану, глава 9
Пролазећи виде Исус човека слепа од рођења.
Запиташе га ученици његови: Рави!, ко сагреши, он или његови родитељи, те се роди слеп?
Исус одговори: Нити он сагреши, нити родитељи његови, него је то зато да се шокажу дела Божја на њему.
Мени ваља радити дела онога који ме посла док је дан. Доћи ће ноћ, кад нико не може радити.
Док сам на свету, светлост сам свету.
Рекавши то, пљуну на земљу и начини блато са пљувачком својом. Затим помаза блатом, очи слепоме,

и рече му: Иди, умиј се на извору Силоамском (а то име значи послани). Он отиде и уми се, и дође видећи јасно.


Суседи његови и они који га од пре познаваху као просјака, говораху: Није ли ово онај који је седео и просио?
Једни говораху: он је, а други: Није, него је налик на њега. А он говораше: Ја сам.
Тада му рекоше: Како ти се отворише очи?
Он одговори: Човек, кога зову Исусом, начини блато и помаза очи моје, и рече ми: Иди на воду Силоамску и умиј се, и кад отидох и умих се, прогледах.
Рекоше му: Где је тај човек? А он одговори: Не знам.
Тад га поведоше к фарисејима, њега који беше пре слеп.
А беше субота кад Исус начини блато и отворио му очи.
Фарисеји га опет питаше како прогледа. А он им рече: Блато метну ми на очи и умих се, и сад видим.
На то рекоше неки од фарисеја: Није овај човек од Бога, јер не поштује суботу. - Други говораху: Како може човек грешан таква чудеса чинити? И наста распра међу њима.
Рекоше још слепцу: Шта велиш ти за њега што ти отвори очи твоје? - А он рече: Пророк је.
Јудеји не вероваше за њега да беше слеп и да прогледа, док не дозваше родитеље његове.
И они их питаше говорећи: Је ли ово ваш син за кога говорите да се роди слеп? Како дакле сад види?
Родитељи његови одговорише им: Знамо да је ово наш син и да се роди слеп,
а како сад види не знамо, или ко му отвори очи не знамо. Питајте ви њега, он је у зрелим годинама, нека каже сам за себе.
Ово његови родитељи рекоше, јер се бојаху Јудеја; јер се Јудеји беху договорили да буде одлучен од синагоге ко призна Исуса за Христа.
Зато рекоше родитељи његови: он је у зрелим годинама, питајте њега.
Фарисеји дозваше и по други пут човека који је био слеп, и рекоше му: Подај Богу славу, ми знамо да је овај човек грешник. -
А он одговори: Је ли грешник не знам. Само знам да бејах слеп, а сад видим. -
Тада му опет рекоше: Шта ти учини? Како отвори очи твоје?
Он им одговори: Ја вам већ казах и не слушасте. Шта хоћете опет да чујете? Хоћете ли и ви да будете ученици његови? -
Они га изгрдише, и рекоше му: Ти си ученик његов, а ми смо ученици Мојсијеви.
Ми знамо да је Мојсију говорио Бог, а овога не знамо од куда је.
Одговори им човек: То и јест за чудо што ви не знате од куда је, а он ипак отвори очи моје.
А знамо да Бог не слуша грешнике, него ако ко части Бога и испуњује вољу његову, онога услиши.


Од како је света није се чуло да ко отвори очи рођеном слепцу.
Кад тај човек не би био од Бога не би могао ништа чинити. -
Они му одговорише: Ти си се родио сав у гресима, па зар ти да нас учиш? И истераше га.
Исус чу да га истераше, и кад га нађе рече му: Верујеш ли ти у Сина Божјега?
Он одговори: А који је, Господе, да у њега верујем?
Видео си га, - рече му Исус -, и који говори с тобом он је. -
А он рече: Верујем, Господе!, и поклони му се.
Рече затим Исус: Ја дођох за суђење на овај свет, да виде који не виде, а који виде да постану слепи.
То чуше неки фарисеји који бејаху с њим, и рекоше му: Јесмо ли и ми слепи?
Исус им одговори: Да сте слепи не бисте имали греха; али ви сад кажете да видите, и грех ваш остаје.