Дела апостолска

А у Кесарији беше један човек по имену Корнелије, капетан од чете која се звала италиска.

Био је побожан и богобојазан са целим домом својим, давао је народу многу милостињу и молио се Богу без престанка.

Једнога дана, око деветога часа, виде он у утвари јасно анђела Божјег где уђе к њему и рече му: Корнелије!

А он погледа на њега, поплаши се и рече: Шта је, Господе? А он му рече: Молитве твоје и милостиње твоје уздигоше се до Бога, ион те се сећа.

Зато сад пошљи људе у Јопу и дозови некога Симона, прозванога Петра.

Овај је гост у некога Симона кожара, чија је кућа код мора.

А кад отиде анђео који му је говорио, дозва двојицу од својих слугу и једнога побожна војника од оних који стално беху уз њега,

каза им све и посла их у Јопу.

А сутрадан, кад они путоваху и приближише се граду, попе се Петар око шестога часа на кров да се помоли Богу.

И огладне и хтеде да једе. А кад они готовљаху, дође изван себе.

И виде него отворено и суд некакав где силази као велико платно, који се на четири краја спушта на земљу.

У њему беху све четвороножне животиње, гмизавци земаљски птице небеске.

И он чу глас: устани, Петре, закољи и једи!

А Петар рече: Нипошто, Господе, јер још никад не једох што погано и нечисто.

И глас опет, по други пут к њему: Што је Бог очистио, ти не погани!

Ово је било трипут, и одмах се суд узе на небо.

А кад се Петар у себи питаше шта би била утвара коју је видео, гле, људи послани од Корнелија, напитавши дом Симонов, стадоше пред вратима,

зовнуше и питаху: Је ли овде у гостима Симон, прозвани Петар?

А док је још Петар размишљао о утвари, рекао му је Дух: Ето те траже три човека.

Устани, сиђи доле и иди с њима ништа не премишљајући, јер сам их ја послао.

А Петар сиђе к људима и рече: Ево ја сам кога тражите. Што сте дошли?

А они рекоше: Корнелије капетан, човек праведан и богобојазан, на добру гласу код свега народа јудејског, примио је заповест од једног светог анђела да те дозове у свој дом и да га ти поучиш.

Тада их дозва унутра и угости. Сутрадан уста и оде с њима, а и нека браћа из Јопе одоше с њим.

Сутрадан дође у Кесарију. А Корнелије их чекаше, сазвавши родбину своју и најближе пријатеље.

А кад Петар уђе, срете га Корнелије, паде пред ноге његове и ода му част.

А Петар га подиже и рече: Устани; и ја сам сам само човек.

И у разговору уђе с њим и нађе многе сабране.

И рече им: Ви знате да је Јудејину забрањено дружити се или долазити к туђину. Али мени Бог показа да ниједног човека не треба звати поганим или нечистим.

Зато и без поговора дођох на позив. Питам, дакле: Зашто сте ме звали?

А Корнелије рече: Пре четири дана, у девети час мољах се Богу у кући својој, и, гле, стаде преда ме човек у хаљини сјајној,

и рече: "Корнелије, услишена је твоја молитва и Бог се сетио твојих милостиња.

Пошљи, дакле, у Јопу и дозови Симона који се зове Петар. Он је гост у кући Симона кожара крај мора".

Одмах, дакле, послах к теби, и ти си добро учинио што си дошао. Сад, дакле, сви ми стојимо пред Богом, да чујемо све што је Бог заповедио.

А Петар отвори уста и рече: Заиста видим да Бог не гледа ко је ко,

него му је у сваком народу мио онај који се њега боји и твори правду.

Реч коју је послао синовима Израиљевим, јављајући мир по Исусу Христу: овај је Господ свима!

Ви знате шта је било по свој Јудеји, почевши од Галилеје, по крштењу што га је проповедао Јован.

(Мислим) Исуса из Назарета, како га Бог помаза Духом светим и силом. Он прође чинећи добро и исцељујући све које ђаво беше савладао, јер Бог беше с њим.

И ми смо сведоци свему што је учинио у земљи јудејској и у Јерусалиму. И убуше га обесивши га на дрво.

Али Бог га трећи дан васкрсе и даде му да се покаже,

не свему народу, него само сведоцима напред избранима од Бога, нама који смо с њим, по његову ускрсу из мртвих, јели и пили.

И заповеди нам да проповедамо народу и да сведочимо да је он од Бога одређени судија живима и мртвима.

За њега сведоче сви пророци, да ће сваки који верује у њега, његовим именом примити опроштење греха.

Док још Петар говораше ове речи, сиђе Дух свети на све који слушаху говор.

И задивише се верни из обрезања који беху дошли с Петром, што се и на незнабошце излива дар светога Духа.

Јер их слушаху где говоре језике и величају Бога. Тада рече Петар:

Зар може ко воду забранити да се не крсте ови који примише духа светога као и ми?

И заповеди им да се крсте у име Исуса Христа. Тада га умолише да остане код њих неколико дана.