Дјела светијех апостола (Писао их свети апостол и јеванђелиста Лука )

Догоди се пак, кад бјеше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике

And it came to pass, that, while Apollos was at Corinth, Paul having passed through the upper coasts came to Ephesus: and finding certain disciples,

Рече им: јесте ли примили Духа светога кад сте вјеровали? А они му рекоше: нијесмо ни чули да има Дух свети.

He said unto them, Have ye received the Holy Ghost since ye believed? And they said unto him, We have not so much as heard whether there be any Holy Ghost.

А он им рече: на што се дакле крстисте? А они рекоше: на крштење Јованово.

And he said unto them, Unto what then were ye baptized? And they said, Unto John's baptism.

А Павле рече: Јован крсти крштењем покајања, говорећи народу да вјерују онога који ће за њим доћи, то јест, Христа Исуса.

Then said Paul, John verily baptized with the baptism of repentance, saying unto the people, that they should believe on him which should come after him, that is, on Christ Jesus.

А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса.

When they heard [this], they were baptized in the name of the Lord Jesus.

А кад Павле метну руке на њих, сиђе Дух свети на њих, и говораше језике и прорицаху.

And when Paul had laid [his] hands upon them, the Holy Ghost came on them; and they spake with tongues, and prophesied.

А бијаше људи свега око дванаест.

And all the men were about twelve.

И ушавши у зборницу говораше слободно три мјесеца учећи и увјеравајући за царство Божије.

And he went into the synagogue, and spake boldly for the space of three months, disputing and persuading the things concerning the kingdom of God.

А кад неки бијаху отврднули и свађаху се хулећи на пут Господњи пред народом, отступи од њих и одлучи ученике, па се препираше сваки дан у школи некога Тирана.

But when divers were hardened, and believed not, but spake evil of that way before the multitude, he departed from them, and separated the disciples, disputing daily in the school of one Tyrannus.

И ово је бивало двије године, тако да сви који живљаху у Азији, и Јевреји и Грци, чуше ријеч Господа Исуса.

And this continued by the space of two years; so that all they which dwelt in Asia heard the word of the Lord Jesus, both Jews and Greeks.

И Бог чињаше не мала чудеса рукама Павловијем,

And God wrought special miracles by the hands of Paul:

Тако да су и чалме и убрушчиће знојаве од тијела његова носили на болеснике, и они се исцјељиваху од болести, и духови зли излажаху из њих.

So that from his body were brought unto the sick handkerchiefs or aprons, and the diseases departed from them, and the evil spirits went out of them.

И почеше неки од Јевреја, који се скитаху и заклињаху ђаволе, спомињати над онима у којима бијаху зли духови име Господа Исуса говорећи: заклињемо вас Исусом кога Павле проповиједа.

Then certain of the vagabond Jews, exorcists, took upon them to call over them which had evil spirits the name of the Lord Jesus, saying, We adjure you by Jesus whom Paul preacheth.

А бијаху некијех седам синова Скеве Јеврејина, поглавара свештеничкога, који ово чињаху.

And there were seven sons of [one] Sceva, a Jew, [and] chief of the priests, which did so.

А дух зли одговарајући рече: Исуса познајем, и Павла знам; али ви ко сте?

And the evil spirit answered and said, Jesus I know, and Paul I know; but who are ye?

И скочивши на њих човјек у коме бјеше зли дух надвлада их, и притиште их пода се тако да голи и израњени утекоше из оне куће.

And the man in whom the evil spirit was leaped on them, and overcame them, and prevailed against them, so that they fled out of that house naked and wounded.

И ово дознадоше сви који живљаху у Ефесу, и Јевреји, и Грци; и уђе страх у све њих, и величаше се име Господа Исуса.

And this was known to all the Jews and Greeks also dwelling at Ephesus; and fear fell on them all, and the name of the Lord Jesus was magnified.

И многи од онијех што вјероваху, долажаху те се исповиједаху и казиваху шта су учинили.

And many that believed came, and confessed, and shewed their deeds.

А многи од онијех који чараху, сабравши књиге своје спаљиваху их пред свима; и прорачунише и нађоше да су вриједеле педесет хиљада гроша.

Many of them also which used curious arts brought their books together, and burned them before all [men]: and they counted the price of them, and found [it] fifty thousand [pieces] of silver.

Тако здраво растијаше и надвлађиваше ријеч Господња.

So mightily grew the word of God and prevailed.

И кад се ово сврши, намисли Павле да прође преко Маћедоније и Ахаје, и да иде у Јерусалим, и рече: пошто будем тамо, ваља ми и Рим видјети.

After these things were ended, Paul purposed in the spirit, when he had passed through Macedonia and Achaia, to go to Jerusalem, saying, After I have been there, I must also see Rome.

И посла у Маћедонију двојицу од онијех који га служаху, Тимотија и Ераста; а он оста неко вријеме у Азији.

So he sent into Macedonia two of them that ministered unto him, Timotheus and Erastus; but he himself stayed in Asia for a season.

А у оно вријеме подиже се не мала буна пута ради Господњега,

And the same time there arose no small stir about that way.

Јер некакав златар, по имену Димитрије, који грађаше Дијани сребрне црквице и даваше мајсторима не мали посао,

For a certain [man] named Demetrius, a silversmith, which made silver shrines for Diana, brought no small gain unto the craftsmen;

Он скупи ове и другијех оваковијех ствари мајсторе, и рече: људи! ви знате да од овога посла ми имамо добитак за своје живљење;

Whom he called together with the workmen of like occupation, and said, Sirs, ye know that by this craft we have our wealth.

И видите и чујете да не само у Ефесу него готово по свој Азији овај Павле одврати народ многи, говорећи: то нијесу богови што се рукама човјечијим граде.

Moreover ye see and hear, that not alone at Ephesus, but almost throughout all Asia, this Paul hath persuaded and turned away much people, saying that they be no gods, which are made with hands:

И не само што ће ова несрећа доћи на наш занат да не пролази, него се неће марити ни за цркву велике богиње Дијане, и пропашће величанство оне коју сва Азија и васиони свијет поштује.

So that not only this our craft is in danger to be set at nought; but also that the temple of the great goddess Diana should be despised, and her magnificence should be destroyed, whom all Asia and the world worshippeth.

А кад они ово чуше, напунише се гњева, и викаху говорећи: велика је Дијана Ефеска!

And when they heard [these sayings], they were full of wrath, and cried out, saying, Great [is] Diana of the Ephesians.

И сав се град напуни буне; и наваливши једнодушно на збориште ухватише Гаја и Аристарха из Маћедоније, другове Павлове.

And the whole city was filled with confusion: and having caught Gaius and Aristarchus, men of Macedonia, Paul's companions in travel, they rushed with one accord into the theatre.

А кад Павле шћаше да иде међу народ, не дадоше му ученици.

And when Paul would have entered in unto the people, the disciples suffered him not.

А неки и од Азијскијех поглавара који му бијаху пријатељи, послаше к њему свјетујући га да не излази на збориште.

And certain of the chief of Asia, which were his friends, sent unto him, desiring [him] that he would not adventure himself into the theatre.

Једни пак викаху једно а други друго; јер бијаше сабор смућен, и највише их не знадијаху зашто су се скупили.

Some therefore cried one thing, and some another: for the assembly was confused; and the more part knew not wherefore they were come together.

А једни од народа извукоше Александра, кад га Јевреји изведоше. А Александар махнувши руком шћаше да одговори народу.

And they drew Alexander out of the multitude, the Jews putting him forward. And Alexander beckoned with the hand, and would have made his defence unto the people.

А кад га познаше да је Јеврејин, повикаше сви у глас, и викаху око два сахата: велика је Дијана Ефеска.

But when they knew that he was a Jew, all with one voice about the space of two hours cried out, Great [is] Diana of the Ephesians.

А писар утишавши народ рече: људи Ефесци! Ко је тај човјек који не зна да град Ефес слави велику богињу Дијану и њезин кип небески?

And when the townclerk had appeased the people, he said, [Ye] men of Ephesus, what man is there that knoweth not how that the city of the Ephesians is a worshipper of the great goddess Diana, and of the [image] which fell down from Jupiter?

Кад дакле то не може нико одрећи, ваља ви да будете мирни, и ништа нагло да не чините;

Seeing then that these things cannot be spoken against, ye ought to be quiet, and to do nothing rashly.

Јер доведосте ове људе који нити су цркву Дијанину покрали, нити хуле на вашу богињу.

For ye have brought hither these men, which are neither robbers of churches, nor yet blasphemers of your goddess.

А Димитрије и мајстори који су с њим ако имају какву тужбу, имају судови, и имају намјесници, нека туже један другога.

Wherefore if Demetrius, and the craftsmen which are with him, have a matter against any man, the law is open, and there are deputies: let them implead one another.

Ако ли што друго иштете, нека се извиди на правој скупштини.

But if ye enquire any thing concerning other matters, it shall be determined in a lawful assembly.

Јер се бојимо да не будемо тужени за данашњу буну; а ниједнога узрока нема којијем бисмо се могли оправдати за ову буну. И ово рекавши распусти народ који се бјеше сабрао.

For we are in danger to be called in question for this day's uproar, there being no cause whereby we may give an account of this concourse. And when he had thus spoken, he dismissed the assembly.