Дјела апостолска, глава 25
А Фист онда примивши власт послије три дана изиђе из Ћесарије у Јерусалим.
Онда главари свештенички и старјешине Јеврејске тужише му се на Павла, и мољаху га,
Иштући милости против њега, да га пошље у Јерусалим; и наређиваху засједу да га убију на путу.
А Фист одговори да се Павле чува у Ћесарији, а и он ће сам скоро онамо да иде:
Који дакле могу од вас, рече, нека иду са мном, и ако има каква кривица на том човјеку нека га туже.
А пошто би у њих не више од десет дана, сиђе у Ћесарију, и сјутрадан сједавши на судијску столицу заповједи да доведу Павла.
А кад га доведоше, стадоше унаоколо Јевреји који бијаху дошли из Јерусалима, и многе тешке кривице изношаху на Павла, којијех не могаху посвједочити,
Кад се он одговараше: нити закону Јеврејскоме, ни цркви, ни ћесару што сагријеших.
Али Фист, хотећи Јеврејима учинити на вољу, одговори Павлу и рече: хоћеш да идеш горе у Јерусалим и ондје да ти судим за то?
А Павле рече: ја стојим на суду ћесареву, овдје треба да ми се суди: Јеврејима ништа нијесам скривио, као што и ти најбоље знаш.
Ако ли сам скривио, или учинио што што заслужује смрт, не марим умријети; ако ли пак ништа нема на мени шта ови на мене потворају, нико ме не може њима предати. Ћесару идем.

