Дела апостолска

Стигнувши Фест у покрајину, после три дана изиђе из Ћесарије у Јерусалим.

Првосвештеници и старешине јудејске поднесоше му тужбу против Павла,

и изнесоше му молбе, и опаком намером тражише од њега да га, тобож у име милости, пошље у Јерусалим, а спремаху заседу да га убију на путу.

Фест одговори да се Павле има чувати у Ћесарији, и да ће он сам ускоро онамо доћи.

Главниији од вас, - рече, - нека пођу са мном, и ако има каква кривица на том човеку нека га туже.

Фест оста код њих само осам до десет дана, па сиђе у Ћезарију. Сутрадан седе на судијску столицу и заповеди да изведу Павла.

Кад га доведоше, опколише га Јудеји који беху дошли из Јерусалима, и изнесоше против њега многе и тешке кривице, које не могаху доказати.

Павле поче да се брани говорећи: Нити закону јудејскоме, ни храму, ни цару што сагреших.

Фест, желећи да се улагује Јудејима, одговори Павлу, и рече: Хоћеш ли да идеш у Јерусалим и онде да ти се преда мном суди за то?

Павле рече: Ја стојим пред царским судом, и овде треба да ми се суди. Ја Јудејима ништа нисам скривио, као што и ти најбоље знаш.

Ако ли сам скривио или починио какво дело које заслужује смрт не марим умрети, али ако су ствари за које ме ови туже лажне, нико нема права да ме њима преда. Цару се жалим. -

Тада Фест, говоривши са саветницима, одговори: - Цару си се жалио, - цару ћеш поћи!

Неколико дана после тога, краљ Агрипа и Верника сиђоше у Ћесарију, да походе Феста.

И како они остадоше онде неколико дана изложи Фест краљу Павлову ствар говорећи: Феликс је оставио у тамници једног човека,

на кога првосвештеници и старешине јудејске беху подигли тужбе кад ја бејах у Јерусалиму, тражећи да се он осуди.

Ја им одговорих да није обичај Римљана да се преда човек, док се окривљени не суочи с онима који га туже, и не да му се да се брани од ствари за које се тужи.

Они дођоше овде, и ја сам без одлагања, одмах сутрадан, сео на судијску столицу и дао наредбу да се тај човек доведе.

Тужиоци који дођоше не изнесоше ни једне кривице за које ја мишљах,

него имаху против њега некаква питања о својој нарочитој вери, и о некаквом Исусу, који је умро, а Павле тврђаше да је жив.

Не знајући шта да учиним у овоме послу, упитах га би ли хтео ићи у Јерусалим, и онамо да му се суди за те ствари.

Али како Павле изјави жалбу, да би његову парницу развидео цар, наредих да се чува докле га не пошаљем цару.

Агрипа рече Фесту: И ја бих желео чути тог човека. - Сутра ћеш га чути -, одговори му Фест.

Сутрадан дакле, Агрипа и Верникија дођоше у великом сјају у судницу с трибунима и са личностима онога града. На заповест Фестову доведоше Павла.

Тада Фест рече: Краљу Агрипа и сви који сте с нама! Ви видите овога човека, за кога ми се мноштво Јудеја обраћаше у Јерусалиму и овде, вичући да он не сме више живети.

А ја, осведочивши се да није учинио ништа што би заслуживало смрт, и како он сам изјави да се жали цару, одлучих да га опремим на пут.

За њега немам што писати Господару. Зато и изведох га пред вас, а особито преда те -, краљу Агрипа, да бих знао шта писати, пошто се он испита,

јер ми се чини неразложно сужња послати а не назначити за што се тужи.