Дела апостолска

А Агрипа рече Павлу: Допушта ти се да говориш за себе. Онда Павле пружи ру ку и поче се бранити:

За срећу своју држим, царе Агрипа, што се данас пред тобом браним од свега за што ме криве Јудеји,

а нарочито зато што ти знаш све јудејске законе и препирања. Зато те молим да ме стрпљиво саслушаш.

Како сам ја од младости, од почетка, живео у своме народу и у Јерусалиму, то знају сви Јудеји,

који ме знају отпре, ако само хоће да посведоче да сам као фарисеј живео по најстрожијој секти наше вере.

И сад стојим пред судом за наду на обећање што га Бог обрече оцевима нашим,

до којега наших дванаест племена мисле доћи служећи Богу непрестано ноћ и дан. За ову наду оптужен сам, царе, од Јудеја!

Зашто ви мислите да се не може веровати да Бог подиже мртве?

Ја сам некад заиста мислио да ми ваља многа зла чинити против имена Исуса Назарећанина.

То сам у Јерусалиму и учинио. Добивши власт од првосвештеника, ја сам многе од светих затворио у тамницу, и одобравао сам кад су их убијали.

Често сам их по свима синагогама кажњавао и терао да хуле, мрзио сам на њих одвише и гонио сам их чак до туђих градова.

Кад сам за то, с влашћу и заповешћу од првосвештеника, ишао у Дамаск,

у подне, царе, видех на путу с неба светлост већу од сијања сунчанога, која обасја мене и моје пратиоце.

И кад ми сви падосмо на земљу, чух глас где ми говори јеврејским језиком: "Савле, Савле, зашто ме гониш? Тешко ти је противу бодила ритати се!"

А ја рекох: "Ко си, Господе?" А Господ рече: "Ја сам Исус кога ти гониш.

Него устани и стани на ноге своје! Јер ти се за то јавих, да те учиним слугом и сведоком за то како си ме видео и како ћу ти се (још) показати.

Избавићу те од народа (твога) и од незнабожаца, којима те шаљем,

да им отвориш очи, да се обрате од таме к светлости и од власти сотоне к Богу, да приме опроштење греха и део међу онима који су освећени вером у мене".

Зато, царе Агрипа, не бих непокоран небеској утвари,

него прво онима у Дамаску, па у Јерусалиму, по свој Јудеји и незнабошцима проповедах да се покају, да се обрате к Богу и да чине дела достојна покајања.

За то су ме Јудеји ухватили у храму и хтели да ме убију.

Али Божјом помоћу стојим до овога дана и сведочим малом и великом, не казујући ништа друго осим што су пророци и Мојсије казали да ће бити:

да ће Месија пострадати, да ће први устати из мртвих и проповедати светлост (нашем) народу и незнабошцима.

А кад се он овако бранио, викну Фест: Ти си луд, Павле! Од многог знања си полудео!

А Павле рече: Нисам ја луд, силни Фесте, него говорим истините и паметне речи.

Зна за ово (и) цар, коме слободно говорим. Јер не верујем да му је што од овога непознато, јер се ово није догодило у углу.

Верујеш ли, царе Агрипа, пророцима? Знам да верујеш.

А Агрипа рече Павлу: Још мало па ћеш ме наговорити да будем хришћанин.

А Павле рече: Молио бих Бога да би, пре или после, не само ти него и сви који ме слушају данас, били такови као што сам ја, осим ових окова.

Тада уста цар, прокуратор, Вериникија и који су седели с њима,

отидоше и разговараху се међу собом говорећи: Овај човек није учинио ништа што заслужује смрт или окове.

А Агрипа рече Фесту: Овај је човек могао бити пуштен да није рекао да хоће к цару.