Дела апостолска

Али један човек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром, продаде њиву,

и задржа себи неки део од цене -, а жена његова знала је за то -, и доневши остатак од цене, метну га апостолима пред ноге.

Петар му рече: Ананија, зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што си узео за њиву?

Да је ниси продао, не би ли она остала твоја? И кад си је продао, не беше ли цена у твојој власти? Зашто си дакле такву ствар метнуо у срце своје? Ниси људима, него си Богу слагао.

Чувши Ананија ове речи, паде и издахну. Велик страх обузе све оне који ово слушаше.

А момци, уставши, узеше га, изнесоше га и укопаше га.

Око три сата после тога уђе жена његова, не знајући шта је било.

Петар јој рече: Кажи ми, јесте ли за толико продали њиву? Да, за толико, одговори она.

Тада јој Петар рече: Зашто се договористе да искушате Духа Господњега? Гле, ноге оних који твог мужа укопаше пред вратима су, и изнеће те.

И она оног истог часа паде пред ногама апостоловим и издахну. И момци, ушавши, нађоше је мртву и изнесоше је, и укопаше је поред мужа њезина.

И велики страх обузе сав збор и све оне који чуше за то.

Рукама апостола чињаху се многи знаци и чудеса међу људима. И ини бејаху сви заједно у трему Саломонову,

и нико други није смео дружити се с њима. Али их народ много хваљаше.

Све се више множаше број оних, - мушких и женских -, који вероваху у Господа,

тако да и по улицама изношаху болеснике и метаху на постеље и на носила, да би, кад прође Петар, бар сенка његова осенила кога од њих.

А многи долажаху и из околних градова у Јерусалем, и доношаху болеснике и које мучаху нечисти духови, и сви оздрављаху.

Али првосвештеник и сви који бијаху с њим, то јест они од странке садукејске, усташе, пуни зависти,

дигоше руке на апостоле, и метнуше их у општи затвор.

Али анђео Господњи отвори ноћу врата тамничка, учини да изиђу и рече им:

Идите, останите у храму и јављајте народу све речи овога живота.

Чувши то, уђоше они у јутро у храм и стадоше учити. Кад првосвештеник и они који беху с њим дођоше, сабраше синедрион и све старешине синова Израиљевих, и послаше у тамницу да доведу апостоле.

Момци, кад дођоше, не нађоше их у тамници. Вратише се и јавише им,

говорећи: Тамницу нађосмо потпуно закључану и чуваре пред вратима, али кад отворисмо, не нађосмо никога унутра.

Главар храма и остали првосвештеници, чујући ове речи, нису знали шта да мисле о том догађају.

Неко дође и јави им: "Ено, они људи што их бацисте у тамницу, у храму су и уче народ."

Тада главар отиде с момцима, и доведе их, али не на силу, јер се бојаху да их народ не каменује.

Кад их доведоше пред синедрион, запита их првосвештеник, говорећи:

Не наредисмо ли вама да не учите у оно име? И гле, напунисте цео Јерусалим својом науком, и хоћете да на нас бацити крв тога човека!

Петар и апостоли одговорише: Више треба Бога слушати него људе.

Бог отаца наших ускрсну Исуса, кога ви убисте обесивши га на дрво.

Њега Бог десницом својом узвиси за Кнеза и Спаситеља, да да Израиљу покајање и опроштење греха.

Ми смо сведоци тих дела и Дух Свети, који Бог даде онима који га слушају.

Кад они то чуше, врло се расрдише, и мишљаху да учине да се погубе.

Али онда уста у синедриону један фарисеј, по имену Гамалило, човек од закона, поштован од свега народа, и нареди да апостоли изиђу за час напоље.

Па им рече: Људи Израиљци, пазите добро шта ћете чинити с овим људима.

Јер се недавно појави Тевда, који се прављаше важан, и за њим пристаде око четири стотине људи; он је убијен, а сви који су беху пошли за њим беху растурени, и њих нестаде.

После њега појави се Јуда Галилејац, у време пописа, и одвуче нешто народа за собом. И он погибе, и сви који беху пошли за њим расуше се.

И сад вам ја кажем: Прођите се ових људи, пустите их нек иду. Ако је овај потхват дело људи, пропасће,

али ако је од Бога, не можете га ви покварити. Немојте да испаднете као да бисте се хтели да се с Богом борите.

Они пристадоше на његов савет и, дозвавши апостоле, учинише да се ишибају, забранише им да говоре у име Исусово, и пустише их.

Апостоли отиђоше из синедриона, радујући се што су били достојни примити увреде за име Исусово.

И не престајаху сваки дан у храму и по кућама учити и проповедали Добру вест Исуса Христа.