Римљанима посланица (светог апостола Павла )

Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми свједочи савјест моја Духом светијем:

I say the truth in Christ, I lie not, my conscience also bearing me witness in the Holy Ghost,

Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;

That I have great heaviness and continual sorrow in my heart.

Јер бих жељео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по тијелу,

For I could wish that myself were accursed from Christ for my brethren, my kinsmen according to the flesh:

Која су Израиљци, којијех је посинаштво и слава, и завјет и закон, и богомољство, и обећања;

Who are Israelites; to whom [pertaineth] the adoption, and the glory, and the covenants, and the giving of the law, and the service [of God], and the promises;

Којијех су и оци, и од којијех је Христос по тијелу, који је над свима Бог благословен вавијек. Амин.

Whose [are] the fathers, and of whom as concerning the flesh Christ [came], who is over all, God blessed for ever. Amen.

А није могуће да ријеч Божија прође: јер нијесу сви Израиљци који су од Израиља;

Not as though the word of God hath taken none effect. For they [are] not all Israel, which are of Israel:

Нити су сви дјеца који су сјеме Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се сјеме.

Neither, because they are the seed of Abraham, [are they] all children: but, In Isaac shall thy seed be called.

То јест, нијесу оно дјеца Божија што су по тијелу дјеца, него дјеца обећања примају се за сјеме.

That is, They which are the children of the flesh, these [are] not the children of God: but the children of the promise are counted for the seed.

Јер је ово ријеч обећања: у ово вријеме доћи ћу и у Саре ће бити син.

For this [is] the word of promise, At this time will I come, and Sara shall have a son.

Не само пак она него и Ревека, кад затрудње од самога Исака оца нашега.

And not only [this]; but when Rebecca also had conceived by one, [even] by our father Isaac;

Јер још док се дјеца не бијаху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору,

(For [the children] being not yet born, neither having done any good or evil, that the purpose of God according to election might stand, not of works, but of him that calleth;)

Не за дјела, него онога ради који позива рече јој се: већи ће служити мањему,

It was said unto her, The elder shall serve the younger.

Као што стоји написано: Јаков ми омиље, а на Исава омрзох.

As it is written, Jacob have I loved, but Esau have I hated.

Шта ћемо дакле на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај!

What shall we say then? [Is there] unrighteousness with God? God forbid.

Јер Мојсију говори: кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се.

For he saith to Moses, I will have mercy on whom I will have mercy, and I will have compassion on whom I will have compassion.

Тако дакле нити стоји до онога који хоће, ни до онога који трчи, него до Бога који помилује.

So then [it is] not of him that willeth, nor of him that runneth, but of God that sheweth mercy.

Јер писмо говори Фараону: за то те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи.

For the scripture saith unto Pharaoh, Even for this same purpose have I raised thee up, that I might shew my power in thee, and that my name might be declared throughout all the earth.

Тако дакле кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави.

Therefore hath he mercy on whom he will [have mercy], and whom he will he hardeneth.

Рећи ћеш ми: зашто нас још криви? јер ко се може супротити вољи његовој?

Thou wilt say then unto me, Why doth he yet find fault? For who hath resisted his will?

А ко си ти, о човјече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мајстору своме: зашто си ме тако начинио?

Nay but, O man, who art thou that repliest against God? Shall the thing formed say to him that formed [it], Why hast thou made me thus?

Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту?

Hath not the potter power over the clay, of the same lump to make one vessel unto honour, and another unto dishonour?

А кад шћаше Бог да покаже гњев свој и да објави силу своју, поднесе с великијем трпљењем судове гњева који су приправљени за погибао.

[What] if God, willing to shew [his] wrath, and to make his power known, endured with much longsuffering the vessels of wrath fitted to destruction:

И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу;

And that he might make known the riches of his glory on the vessels of mercy, which he had afore prepared unto glory,

Које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца,

Even us, whom he hath called, not of the Jews only, but also of the Gentiles?

Као што и у Јосији говори: назваћу народ својијем који није мој народ, и нељубазницу љубазницом.

As he saith also in Osee, I will call them my people, which were not my people; and her beloved, which was not beloved.

И биће на мјесту, гдје им се рече: ви нијесте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога живога.

And it shall come to pass, [that] in the place where it was said unto them, Ye [are] not my people; there shall they be called the children of the living God.

А Исаија виче за Израиља: ако буде број синова Израиљевијех као пијесак морски, остатак ће се спасти.

Esaias also crieth concerning Israel, Though the number of the children of Israel be as the sand of the sea, a remnant shall be saved:

Јер ће он извршити ријеч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро ријеч своју на земљи.

For he will finish the work, and cut [it] short in righteousness: because a short work will the Lord make upon the earth.

И као што прорече Исаија: да нам није Господ Саваот оставио сјемена, онда бисмо били као Содом и Гомор.

And as Esaias said before, Except the Lord of Sabaoth had left us a seed, we had been as Sodoma, and been made like unto Gomorrha.

Шта ћемо дакле рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вјере.

What shall we say then? That the Gentiles, which followed not after righteousness, have attained to righteousness, even the righteousness which is of faith.

А Израиљ тражећи закон правде не докучи закона правде.

But Israel, which followed after the law of righteousness, hath not attained to the law of righteousness.

Зашто? Јер не тражи из вјере него из дјела закона; јер се спотакоше на камен спотицања,

Wherefore? Because [they sought it] not by faith, but as it were by the works of the law. For they stumbled at that stumblingstone;

Као што стоји написано: ево мећем у Сиону камен спотицања и стијену саблазни; и који га год вјерује неће се постидјети.

As it is written, Behold, I lay in Sion a stumblingstone and rock of offence: and whosoever believeth on him shall not be ashamed.