Прва посланица Коринћанима
1. Коринћанима, глава 11
Угледајте се на мене, као што се ја на Христа!
Хвалим вас, пак, што ме се у свему сећате и држите заповести као што вам их предадох.
Али хоћу да знате, да је свакоме човеку глава Христос, а човек је глава жени, а Бог је глава Христу.
Сваки човек који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.
И свака жена која се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је једно и исто са ошишаном.
Јер, ако се жена не покрива, нека се (одмах) и шиша. Ако ли је, пак, ружно жени да се шиша или брије, (онда) нека се (и) покрива.
Човек не треба да покрива главе, јер је слика и слава Божја, а жена је слава човекова.
Јер није човек од жене, него жена од човека.
И није човек створен жене ради, него жена човека ради.
Зато жена треба да има знак власти на глави - због анђела.
Али у Господу нити је жена без човека што ни човек без жене:
јер, као што је жена од човека, тако се и човек рађа од жене; а све је од Бога.
Сами судите: је ли лепо да се жена гологлава моли Богу?
Не учи ли вас и сама природа, да је за човека срамота ако има дугачку косу,
а за жену је дика ако има дугачку косу? Јер јој је коса дана као покривало.
Ако ли, пак, ко хоће да се свађа, (нека зна): ми такога обичаја немамо, нити цркве Божје.
А кад ово наређујем, не могу вас хвалити, јер се не састајете на боље, него на горе.
Прво чујем да се делите кад се састајете, и нешто верујем од овог.
Јер се морате и делити, да се покажу они који су ваљани међу вама!
Кад се, дакле, скупите на једно место, не једе се вечера Господња.
Јер сваки одмах узме своју вечеру и једе, и (тако) један гладује, а други се опија.
Зар немате кућа да једете и пијете? Или презирете цркву Божју и срамотите оне који ништа немају? Шта да вам кажем? Хоћу ли вас похвалити? За то вас не хвалим.
Јер сам ја примио од Господа што сам вам и предао, да Господ Исус ону ноћ кад је издан, узе хлеб,
захвали Богу, изломи га и рече: "Ово је тело моје за вас. Ово чините мени за спомен!"
Тако и чашу по вечери, и рече: "Ова је чаша нови савез мојом крвљу. Ово чините, кад год (је) пијете, мени за спомен!"
Јер кад год једете овај хлеб и пијете чашу, смрт Господњу обзнањујете, док не дође.
Ко, дакле, недостојно једе хлеб или пије чашу Господњу, огрешиће се о тело и крв Господњу.
Нека човек испитује себе, и тако нека једе од хлеба и пије из чаше:
јер који (само) једе и пије, суд себи једе и пије, зато што не разликује тела (Господњег).
Зато су међу вама многи слаби и болесни, и доста их је умрло.
Кад би сами себе испитивали, не би нам се судило.
А кад нам суди Господ, кара нас, да се не осудимо са светом.
Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другога.
Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се не састајете на суд. Остало ћу наредити кад дођем.