Коринћанима посланица прва (светог апостола Павла )

Ако језике човјечије и анђелске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.

Though I speak with the tongues of men and of angels, and have not charity, I am become [as] sounding brass, or a tinkling cymbal.

И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам.

And though I have [the gift of] prophecy, and understand all mysteries, and all knowledge; and though I have all faith, so that I could remove mountains, and have not charity, I am nothing.

И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.

And though I bestow all my goods to feed [the poor], and though I give my body to be burned, and have not charity, it profiteth me nothing.

Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,

Charity suffereth long, [and] is kind; charity envieth not; charity vaunteth not itself, is not puffed up,

Не чини што не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,

Doth not behave itself unseemly, seeketh not her own, is not easily provoked, thinketh no evil;

Не радује се неправди, а радује се истини,

Rejoiceth not in iniquity, but rejoiceth in the truth;

Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.

Beareth all things, believeth all things, hopeth all things, endureth all things.

Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.

Charity never faileth: but whether [there be] prophecies, they shall fail; whether [there be] tongues, they shall cease; whether [there be] knowledge, it shall vanish away.

Јер нешто знамо и нешто пророкујемо;

For we know in part, and we prophesy in part.

А кад дође савршено, онда ће престати што је нешто.

But when that which is perfect is come, then that which is in part shall be done away.

Кад ја бијах мало дијете као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљавах; а кад постадох човјек, одбацих дјетињство.

When I was a child, I spake as a child, I understood as a child, I thought as a child: but when I became a man, I put away childish things.

Тако сад видимо као кроз стакло у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.

For now we see through a glass, darkly; but then face to face: now I know in part; but then shall I know even as also I am known.

А сад остаје вјера, над, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.

And now abideth faith, hope, charity, these three; but the greatest of these [is] charity.