Коринћанима посланица прва (светог апостола Павла )

Тако да нас држе људи као слуге Христове и приставе тајна Божијих.

Let a man so account of us, as of the ministers of Christ, and stewards of the mysteries of God.

А од пристава се не тражи више ништа, него да се ко вјеран нађе.

Moreover it is required in stewards, that a man be found faithful.

А ја мало марим што ме судите ви или човјечиј дан; а ни сам себе не судим.

But with me it is a very small thing that I should be judged of you, or of man's judgment: yea, I judge not mine own self.

Јер не знам ништа на себи; но за то нијесам оправдан, али онај који мене суди Господ је.

For I know nothing by myself; yet am I not hereby justified: but he that judgeth me is the Lord.

Зато не судите ништа прије времена, докле Господ не дође, који ће изнијети на видјело што је сакривено у тами и објавиће савјете срдачне и тада ће похвала бити свакоме од Бога.

Therefore judge nothing before the time, until the Lord come, who both will bring to light the hidden things of darkness, and will make manifest the counsels of the hearts: and then shall every man have praise of God.

А ово, браћо моја, приговорих себи и Аполу вас ради, да се од нас научите да не мислите за себе више него што је написано, и да се кога ради не надимате један на другога.

And these things, brethren, I have in a figure transferred to myself and [to] Apollos for your sakes; that ye might learn in us not to think [of men] above that which is written, that no one of you be puffed up for one against another.

Јер ко тебе повишује? Шта ли имаш што нијеси примио? А ако си примио, што се хвалиш као да нијеси примио?

For who maketh thee to differ [from another]? and what hast thou that thou didst not receive? now if thou didst receive [it], why dost thou glory, as if thou hadst not received [it]?

Ето сте сити, ето се обогатисте, без нас царујете. О да бисте царовали, да бисмо и ми с вама царовали!

Now ye are full, now ye are rich, ye have reigned as kings without us: and I would to God ye did reign, that we also might reign with you.

Јер мислим да Бог нас апостоле најстражње постави, као оне који су на смрт осуђени; јер бисмо гледање и свијету и анђелима и људима.

For I think that God hath set forth us the apostles last, as it were appointed to death: for we are made a spectacle unto the world, and to angels, and to men.

Ми смо будале Христа ради, а ви сте мудри у Христу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми срамотни.

We [are] fools for Christ's sake, but ye [are] wise in Christ; we [are] weak, but ye [are] strong; ye [are] honourable, but we [are] despised.

До овога часа и гладујемо, и трпимо жеђу, и голотињу, и муке и потуцамо се,

Even unto this present hour we both hunger, and thirst, and are naked, and are buffeted, and have no certain dwellingplace;

И трудимо се радећи својијем рукама. Кад нас псују, благосиљамо; кад нас гоне трпимо;

And labour, working with our own hands: being reviled, we bless; being persecuted, we suffer it:

Кад хуле на нас, молимо; постасмо као сметлиште свијета, по којему сви газе досад.

Being defamed, we intreat: we are made as the filth of the world, [and are] the offscouring of all things unto this day.

Не пишем ја ово да посрамим вас, него вас учим као своју љубазну дјецу.

I write not these things to shame you, but as my beloved sons I warn [you].

Јер ако имате и триста учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас ја у Христу Исусу родих јеванђељем.

For though ye have ten thousand instructors in Christ, yet [have ye] not many fathers: for in Christ Jesus I have begotten you through the gospel.

Него вас молим, угледајте се на мене као и ја на Христа.

Wherefore I beseech you, be ye followers of me.

Зато послах к вама Тимотија, који ми је син љубазни и вјерни у Господу; он ће вам опоменути путове моје који су у Христу Исусу, као што свуда и у свакој цркви учим.

For this cause have I sent unto you Timotheus, who is my beloved son, and faithful in the Lord, who shall bring you into remembrance of my ways which be in Christ, as I teach every where in every church.

Неки се надуше као да ја нећу доћи к вама.

Now some are puffed up, as though I would not come to you.

Али ћу вам доћи скоро, ако Бог да, и нећу гледати на ријечи онијех што су се надули, него на силу.

But I will come to you shortly, if the Lord will, and will know, not the speech of them which are puffed up, but the power.

Јер царство Божије није у ријечи него у сили.

For the kingdom of God [is] not in word, but in power.

Шта хоћете? да дођем к вама с прутом или с љубави и духом кротости?

What will ye? shall I come unto you with a rod, or in love, and [in] the spirit of meekness?