Коринћанима посланица друга (светог апостола Павла )

Ово пак судих у себи да опет не дођем к вама у жалости.

But I determined this with myself, that I would not come again to you in heaviness.

Јер ако ја чиним жалост вама, ко је који ће мене веселити осим онога који прима жалост од мене?

For if I make you sorry, who is he then that maketh me glad, but the same which is made sorry by me?

И писах вам ово исто, да кад дођем не примим жалост на жалост, а за које би ваљало да се веселим надајући се на све вас да је моја радост свију вас.

And I wrote this same unto you, lest, when I came, I should have sorrow from them of whom I ought to rejoice; having confidence in you all, that my joy is [the joy] of you all.

Јер од бриге многе и туге срца написах вам с многијем сузама, не да бисте се ожалостили него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама.

For out of much affliction and anguish of heart I wrote unto you with many tears; not that ye should be grieved, but that ye might know the love which I have more abundantly unto you.

Ако ли је ко мене ражалио, не ражали мене, до неколико, да не отежам свима вама.

But if any have caused grief, he hath not grieved me, but in part: that I may not overcharge you all.

Јер је довољно таковоме кар овај од многијех.

Sufficient to such a man [is] this punishment, which [was inflicted] of many.

Зато ви насупрот већма да опраштате и тјешите, да такови како не падне у превелику жалост.

So that contrariwise ye [ought] rather to forgive [him], and comfort [him], lest perhaps such a one should be swallowed up with overmuch sorrow.

Зато вас молим, утврдите к њему љубав.

Wherefore I beseech you that ye would confirm [your] love toward him.

Јер вам зато и писах, да познам поштење ваше јесте ли у свачему послушни.

For to this end also did I write, that I might know the proof of you, whether ye be obedient in all things.

А коме ви што опростите ономе опраштам и ја; јер ја ако што коме опростих, опростих му вас ради мјесто Исуса Христа,

To whom ye forgive any thing, I [forgive] also: for if I forgave any thing, to whom I forgave [it], for your sakes [forgave I it] in the person of Christ;

Да нас не превари сотона; јер знамо шта он мисли.

Lest Satan should get an advantage of us: for we are not ignorant of his devices.

А кад дођох у Троаду да проповиједам јеванђеље Христово, и отворише ми се врата у Господу,

Furthermore, when I came to Troas to [preach] Christ's gospel, and a door was opened unto me of the Lord,

Не имадох мира у духу својему, не нашавши Тита, брата својега; него опростивши се с њима изиђох у Маћедонију.

I had no rest in my spirit, because I found not Titus my brother: but taking my leave of them, I went from thence into Macedonia.

Али хвала Богу који свагда нама даје побједу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања својега на сваком мјесту.

Now thanks [be] unto God, which always causeth us to triumph in Christ, and maketh manifest the savour of his knowledge by us in every place.

Јер смо ми Христов мирис Богу и међу онима који се спасавају и који гину:

For we are unto God a sweet savour of Christ, in them that are saved, and in them that perish:

Једнима дакле мирис смртни за смрт, а другима мирис животни за живот. И за ово ко је вриједан?

To the one [we are] the savour of death unto death; and to the other the savour of life unto life. And who [is] sufficient for these things?

Јер ми нијесмо као многи који нечисто проповиједају ријеч Божију, него из чистоте, и као из Бога, пред Богом, у Христу говоримо.

For we are not as many, which corrupt the word of God: but as of sincerity, but as of God, in the sight of God speak we in Christ.