Галатима посланица (светог апостола Павла )

Павле апостол, ни од људи, ни кроз човјека, него кроз Исуса Христа и Бога оца, који га васкрсе из мртвијех,

Paul, an apostle, (not of men, neither by man, but by Jesus Christ, and God the Father, who raised him from the dead;)

И сва браћа која су са мном, црквама Галатијскијем:

And all the brethren which are with me, unto the churches of Galatia:

Благодат вам и мир од Бога оца и Господа нашега Исуса Христа,

Grace [be] to you and peace from God the Father, and [from] our Lord Jesus Christ,

Који даде себе за гријехе наше да избави нас од садашњега свијета злога, по вољи Бога и оца нашега,

Who gave himself for our sins, that he might deliver us from this present evil world, according to the will of God and our Father:

Којему слава вавијек вијека. Амин.

To whom [be] glory for ever and ever. Amen.

Чудим се да се тако одмах одвраћате на друго јеванђеље од онога који вас позва благодаћу Христовом,

I marvel that ye are so soon removed from him that called you into the grace of Christ unto another gospel:

Које није друго, само што неки сметају вас, и хоће да изврну јеванђеље Христово.

Which is not another; but there be some that trouble you, and would pervert the gospel of Christ.

Али ако и ми, или анђео с неба јави вам јеванђеље друкчије него што вам јависмо, проклет да буде!

But though we, or an angel from heaven, preach any other gospel unto you than that which we have preached unto you, let him be accursed.

Као што прије рекосмо и сад опет велим: ако вам ко јави јеванђеље друкчије него што примисте, проклет да буде!

As we said before, so say I now again, If any [man] preach any other gospel unto you than that ye have received, let him be accursed.

Зар ја сад људе наговарам или Бога? Или тражим људима да угађам? Јер кад бих ја још људима угађао, онда не бих био слуга Христов.

For do I now persuade men, or God? or do I seek to please men? for if I yet pleased men, I should not be the servant of Christ.

Али вам дајем на знање, браћо, да оно јеванђеље које сам ја јавио, није по човјеку.

But I certify you, brethren, that the gospel which was preached of me is not after man.

Јер га ја не примих од човјека, нити научих, него откривењем Исуса Христа.

For I neither received it of man, neither was I taught [it], but by the revelation of Jesus Christ.

Јер сте чули моје живљење некад у Јеврејству, да сам одвише гонио цркву Божију и раскопавао је.

For ye have heard of my conversation in time past in the Jews' religion, how that beyond measure I persecuted the church of God, and wasted it:

И напредовах у Јеврејству већма од многијех врсника својијех у роду своме, и одвише ревновах за отачке своје обичаје.

And profited in the Jews' religion above many my equals in mine own nation, being more exceedingly zealous of the traditions of my fathers.

А кад би угодно Богу, који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу својом.

But when it pleased God, who separated me from my mother's womb, and called [me] by his grace,

Да јави сина својега у мени, да га јеванђељем објавим међу људима незнабошцима; одмах не питах тијела и крви,

To reveal his Son in me, that I might preach him among the heathen; immediately I conferred not with flesh and blood:

Нити изиђох у Јерусалим к старијим апостолима од себе него отидох у Арапску, и опет се вратих у Дамаск.

Neither went I up to Jerusalem to them which were apostles before me; but I went into Arabia, and returned again unto Damascus.

А послије тога на три године изиђох у Јерусалим да видим Петра, и остадох у њега петнаест дана.

Then after three years I went up to Jerusalem to see Peter, and abode with him fifteen days.

Али другога од апостола не видјех, осим Јакова брата Господњега.

But other of the apostles saw I none, save James the Lord's brother.

А што вам пишем ево Бог види да не лажем.

Now the things which I write unto you, behold, before God, I lie not.

А потом дођох у земље Сирске и Киликијске.

Afterwards I came into the regions of Syria and Cilicia;

А бијах лицем непознат Христовијем црквама Јудејскима;

And was unknown by face unto the churches of Judaea which were in Christ:

Него само бијаху чули да онај који нас некад гони сад проповиједа вјеру коју некад раскопаваше.

But they had heard only, That he which persecuted us in times past now preacheth the faith which once he destroyed.

И слављаху Бога за мене.

And they glorified God in me.