Галатима посланица (светог апостола Павла )

А потом на четрнаест година опет изиђох у Јерусалим с Варнавом, узевши са собом и Тита.

Then fourteen years after I went up again to Jerusalem with Barnabas, and took Titus with [me] also.

Али изиђох по откривењу, и разговорих се с њима за јеванђеље које проповиједам у незнабошцима, али насамо с онима који се бројаху као најстарији, да узалуд не трчим или не бих трчао.

And I went up by revelation, and communicated unto them that gospel which I preach among the Gentiles, but privately to them which were of reputation, lest by any means I should run, or had run, in vain.

Али ни Тит, који бјеше са мном, и бјеше Грк, не би натјеран да се обреже.

But neither Titus, who was with me, being a Greek, was compelled to be circumcised:

И за лажну браћу која дођоше и привукоше се да уходе слободу нашу коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе;

And that because of false brethren unawares brought in, who came in privily to spy out our liberty which we have in Christ Jesus, that they might bring us into bondage:

Којима се ни сахат не подасмо у покорност, да истина јеванђеља остане међу нама.

To whom we gave place by subjection, no, not for an hour; that the truth of the gospel might continue with you.

А за оне који се бројаху да су нешто, какови били да били, ја не марим ништа; јер Бог не гледа ко је ко; јер они који се бројаху као најстарији, мени ништа не додаше;

But of these who seemed to be somewhat, (whatsoever they were, it maketh no matter to me: God accepteth no man's person:) for they who seemed [to be somewhat] in conference added nothing to me:

Него насупрот дознавши да је мени повјерено јеванђеље у необрезанима, као Петру у обрезанима

But contrariwise, when they saw that the gospel of the uncircumcision was committed unto me, as [the gospel] of the circumcision [was] unto Peter;

(Јер онај који помаже Петру у апостолству међу обрезанима онај помаже и мени међу незнабошцима),

(For he that wrought effectually in Peter to the apostleship of the circumcision, the same was mighty in me toward the Gentiles:)

И познавши благодат која је мени дана, Јаков и Кифа и Јован, који се бројаху да су стубови, дадоше деснице мени и Варнави, и пристадоше да ми проповиједамо у незнабошцима, а они у обрезанима;

And when James, Cephas, and John, who seemed to be pillars, perceived the grace that was given unto me, they gave to me and Barnabas the right hands of fellowship; that we [should go] unto the heathen, and they unto the circumcision.

Само да се опомињемо сиромашнијех, за које сам се и старао тако чинити.

Only [they would] that we should remember the poor; the same which I also was forward to do.

А кад дође Петар у Антиохију, у очи њему против стадох; јер бјеше зазоран.

But when Peter was come to Antioch, I withstood him to the face, because he was to be blamed.

Јер прије док не дођоше неки од Јакова, јеђаше с незнабошцима, а кад дођоше, устручаваше се и одвајаше бојећи се онијех који су из обрезања.

For before that certain came from James, he did eat with the Gentiles: but when they were come, he withdrew and separated himself, fearing them which were of the circumcision.

И дволичаху с њим и остали Јудејци, тако да и Варнава приста у њихово дволичење.

And the other Jews dissembled likewise with him; insomuch that Barnabas also was carried away with their dissimulation.

А кад ја видјех да не иду право к истини јеванђеља, рекох Петру пред свима: кад ти који си Јеврејин, незнабожачки а не Јеврејски живиш, зашто незнабошце нагониш да живе Јеврејски?

But when I saw that they walked not uprightly according to the truth of the gospel, I said unto Peter before [them] all, If thou, being a Jew, livest after the manner of Gentiles, and not as do the Jews, why compellest thou the Gentiles to live as do the Jews?

Ми који смо рођени Јевреји, а не грјешници из незнабожаца,

We [who are] Jews by nature, and not sinners of the Gentiles,

Па дознавши да се човјек неће оправдати дјелима закона, него само вјером Исуса Христа, и ми вјеровасмо Христа Исуса да се оправдамо вјером Христовом, а не дјелима закона: јер се дјелима закона никакво тијело неће оправдати.

Knowing that a man is not justified by the works of the law, but by the faith of Jesus Christ, even we have believed in Jesus Christ, that we might be justified by the faith of Christ, and not by the works of the law: for by the works of the law shall no flesh be justified.

Ако ли се ми који тражимо да се оправдамо Христом, нађосмо и сами грјешници, дакле је Христос гријеху слуга? Боже сачувај!

But if, while we seek to be justified by Christ, we ourselves also are found sinners, [is] therefore Christ the minister of sin? God forbid.

Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник.

For if I build again the things which I destroyed, I make myself a transgressor.

Јер ја законом закону умријех да Богу живим; с Христом се разапех.

For I through the law am dead to the law, that I might live unto God.

А ја више не живим, него живи у мени Христос. А што сад живим у тијелу, живим вјером сина Божјега, којему омиљех, и предаде себе за мене.

I am crucified with Christ: nevertheless I live; yet not I, but Christ liveth in me: and the life which I now live in the flesh I live by the faith of the Son of God, who loved me, and gave himself for me.

Не одбацујем благодати Божије; јер ако правда кроз закон долази, то Христос узалуд умрије.

I do not frustrate the grace of God: for if righteousness [come] by the law, then Christ is dead in vain.