Пета књига Мојсијева (која се зове Закони поновљени )

Ово су ријечи које говори Мојсије свему Израиљу с ону страну Јордана, у пустињи, у пољу према Црвеноме Мору, између Фарана и Тофола и Ловона и Асирота и Дизава,

These [be] the words which Moses spake unto all Israel on this side Jordan in the wilderness, in the plain over against the Red [sea], between Paran, and Tophel, and Laban, and Hazeroth, and Dizahab.

Једанаест дана хода од Хорива преко горе Сира до Кадис-Варније.

([There are] eleven days' [journey] from Horeb by the way of mount Seir unto Kadeshbarnea.)

А бјеше четрдесете године први дан једанаестога мјесеца, кад Мојсије каза синовима Израиљевијем све што му бјеше заповједио Господ да им каже,

And it came to pass in the fortieth year, in the eleventh month, on the first [day] of the month, [that] Moses spake unto the children of Israel, according unto all that the LORD had given him in commandment unto them;

Пошто уби Сиона цара Аморејскога који живљасе у Есевону, и Ога цара Васанскога који живљаше у Астароту и у Едрајину.

After he had slain Sihon the king of the Amorites, which dwelt in Heshbon, and Og the king of Bashan, which dwelt at Astaroth in Edrei:

С ону страну Јордана у земљи Моавској поче Мојсије казивати овај закон говорећи:

On this side Jordan, in the land of Moab, began Moses to declare this law, saying,

Господ Бог наш рече нам на Хориву говорећи: доста сте били на овој гори.

The LORD our God spake unto us in Horeb, saying, Ye have dwelt long enough in this mount:

Обрните се и подигните се и идите ка гори Аморејској и у сву околину њезину, у равнице и у брда и у долине, и на југ и на брегове морске, у земљу Хананску и на Ливан и до ријеке велике, ријеке Ефрата.

Turn you, and take your journey, and go to the mount of the Amorites, and unto all [the places] nigh thereunto, in the plain, in the hills, and in the vale, and in the south, and by the sea side, to the land of the Canaanites, and unto Lebanon, unto the great river, the river Euphrates.

Ето, дао сам вам земљу, уђите у њу, и узмите земљу, за коју се заклео Господ оцима вашим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати и сјемену њихову након њих.

Behold, I have set the land before you: go in and possess the land which the LORD sware unto your fathers, Abraham, Isaac, and Jacob, to give unto them and to their seed after them.

И рекох вам онда говорећи: не могу вас носити сам.

And I spake unto you at that time, saying, I am not able to bear you myself alone:

Господ Бог ваш умножио вас је, и ето вас данас има много као звијезда небеских.

The LORD your God hath multiplied you, and, behold, ye [are] this day as the stars of heaven for multitude.

Господ Бог отаца ваших да вас умножи још тисућу пута више, и да вас благослови као што вам је казао.

(The LORD God of your fathers make you a thousand times so many more as ye [are], and bless you, as he hath promised you!)

Како бих ја сам носио муке ваше, бремена ваша и распре ваше?

How can I myself alone bear your cumbrance, and your burden, and your strife?

Дајте из племена својих људе мудре и вјеште и познате да вам их поставим за старјешине.

Take you wise men, and understanding, and known among your tribes, and I will make them rulers over you.

Тада ми одговористе и рекосте: добро је да се учини што си казао.

And ye answered me, and said, The thing which thou hast spoken [is] good [for us] to do.

Тада узевши старјешине од племена ваших, људе мудре и познате, поставих вам их за старјешине, за тисућнике и стотинаре и педесетаре и десетаре и управитеље по племенима вашим.

So I took the chief of your tribes, wise men, and known, and made them heads over you, captains over thousands, and captains over hundreds, and captains over fifties, and captains over tens, and officers among your tribes.

И заповједих онда судијама вашим говорећи: саслушавајте распре међу браћом својом и судите право између човјека и брата његова и између дошљака који је с њим.

And I charged your judges at that time, saying, Hear [the causes] between your brethren, and judge righteously between [every] man and his brother, and the stranger [that is] with him.

Не гледајте ко је ко на суду, саслушајте и малога и великога, не бојте се никога, јер је суд Божји, а ствар која би вам била тешка изнесите преда ме да је чујем.

Ye shall not respect persons in judgment; [but] ye shall hear the small as well as the great; ye shall not be afraid of the face of man; for the judgment [is] God's: and the cause that is too hard for you, bring [it] unto me, and I will hear it.

И заповједих вам онда све што ћете чинити.

And I commanded you at that time all the things which ye should do.

Потом отишавши од Хорива пријеђосмо сву ону пустињу велику и страшну, коју видјесте, идући ка гори Аморејској, као што нам заповједи Господ Бог наш, и дођосмо до Кадис-Варније.

And when we departed from Horeb, we went through all that great and terrible wilderness, which ye saw by the way of the mountain of the Amorites, as the LORD our God commanded us; and we came to Kadeshbarnea.

Тада вам рекох: дођосте до горе Аморејске, коју нам даје Господ Бог наш.

And I said unto you, Ye are come unto the mountain of the Amorites, which the LORD our God doth give unto us.

Гле, дао ти је Господ Бог твој ту земљу, иди и узми је, као што ти је рекао Господ Бог отаца твојих; не бој се, и не плаши се.

Behold, the LORD thy God hath set the land before thee: go up [and] possess [it], as the LORD God of thy fathers hath said unto thee; fear not, neither be discouraged.

А ви сви дођосте к мени и рекосте: да пошљемо људе пред собом да нам уходе земљу, и да нам јаве за пут којим ћемо ићи и за градове у које ћемо доћи,

And ye came near unto me every one of you, and said, We will send men before us, and they shall search us out the land, and bring us word again by what way we must go up, and into what cities we shall come.

И то ми би по вољи, и узех између вас дванаест људи, из свакога племена по једнога;

And the saying pleased me well: and I took twelve men of you, one of a tribe:

И они се подигоше и изашавши на гору дођоше до потока Есхола, и уходише земљу;

And they turned and went up into the mountain, and came unto the valley of Eshcol, and searched it out.

И набраше рода оне земље и донесоше нам, и јавише нам говорећи: добра је земља, коју нам даје Господ Бог наш.

And they took of the fruit of the land in their hands, and brought [it] down unto us, and brought us word again, and said, [It is] a good land which the LORD our God doth give us.

Али не хтјесте ићи него се супротисте заповијести Господа Бога својега.

Notwithstanding ye would not go up, but rebelled against the commandment of the LORD your God:

И викасте у шаторима својим говорећи: мрзи на нас Господ, зато нас изведе из земље Мисирске, да нас да у руке Аморејцима и да нас потре.

And ye murmured in your tents, and said, Because the LORD hated us, he hath brought us forth out of the land of Egypt, to deliver us into the hand of the Amorites, to destroy us.

Куда да идемо? браћа наша уплашише срце наше говорећи: народ је већи и виши од нас, градови су велики и ограђени до неба, па и синове Енакове видјесмо ондје.

Whither shall we go up? our brethren have discouraged our heart, saying, The people [is] greater and taller than we; the cities [are] great and walled up to heaven; and moreover we have seen the sons of the Anakims there.

А ја вам рекох: не плашите се и не бојте их се.

Then I said unto you, Dread not, neither be afraid of them.

Господ Бог ваш, који иде пред вама, он ће се бити за вас онако како вам је учинио у Мисиру на ваше очи,

The LORD your God which goeth before you, he shall fight for you, according to all that he did for you in Egypt before your eyes;

И у пустињи, гдје си видио како те је носио Господ Бог твој, као што човјек носи сина својега, цијелијем путем којим сте ишли докле дођосте до овога мјеста.

And in the wilderness, where thou hast seen how that the LORD thy God bare thee, as a man doth bear his son, in all the way that ye went, until ye came into this place.

Али зато опет не вјеровасте Господу Богу својему,

Yet in this thing ye did not believe the LORD your God,

Који иђаше пред вама путем тражећи вам мјесто гдје бисте стали, иђаше ноћу у огњу да вам свијетли путем којим бисте ишли, а дању у облаку.

Who went in the way before you, to search you out a place to pitch your tents [in], in fire by night, to shew you by what way ye should go, and in a cloud by day.

И чу Господ глас ријечи ваших, и разгњеви се и закле се говорећи:

And the LORD heard the voice of your words, and was wroth, and sware, saying,

Ниједан од овога рода злога неће видјети ове добре земље, за коју се заклех да ћу дати вашим оцима,

Surely there shall not one of these men of this evil generation see that good land, which I sware to give unto your fathers,

Осим Халева сина Јефонијина; он ће је видјети, и њему ћу дати земљу по којој је ишао, и синовима његовијем, јер се сасвијем држао Господа.

Save Caleb the son of Jephunneh; he shall see it, and to him will I give the land that he hath trodden upon, and to his children, because he hath wholly followed the LORD.

Па и на мене се разгњеви Господ с вас; и рече: ни ти нећеш ући онамо.

Also the LORD was angry with me for your sakes, saying, Thou also shalt not go in thither.

Исус син Навин, који те служи, он ће ући онамо, њега утврди; јер ће је он раздијелити синовима Израиљевијем у нашљедство.

[But] Joshua the son of Nun, which standeth before thee, he shall go in thither: encourage him: for he shall cause Israel to inherit it.

А дјеца ваша, за коју рекосте да ће постати робље, синови ваши, који данас не знају ни шта је добро ни шта је зло, они ће ући онамо, и њима ћу је дати и они ће је наслиједити.

Moreover your little ones, which ye said should be a prey, and your children, which in that day had no knowledge between good and evil, they shall go in thither, and unto them will I give it, and they shall possess it.

Ви пак вратите се и идите у пустињу к Црвеноме Мору.

But [as for] you, turn you, and take your journey into the wilderness by the way of the Red sea.

А ви одговористе и рекосте ми: сагријешисмо Господу; ићи ћемо и бићемо се сасвијем како нам је заповједио Господ Бог наш. И узевши сваки своје оружје хтјесте изаћи на гору.

Then ye answered and said unto me, We have sinned against the LORD, we will go up and fight, according to all that the LORD our God commanded us. And when ye had girded on every man his weapons of war, ye were ready to go up into the hill.

А Господ ми рече: кажи им: не идите и не бијте се, јер нијесам међу вама, да не изгинете пред непријатељима својим.

And the LORD said unto me, Say unto them, Go not up, neither fight; for I [am] not among you; lest ye be smitten before your enemies.

И ја вам рекох; али не послушасте, него се опријесте заповијести Господњој, и навалисте на гору.

So I spake unto you; and ye would not hear, but rebelled against the commandment of the LORD, and went presumptuously up into the hill.

Тада изидоше пред вас Амореји, који сјеђаху у оној планини, и погнаше вас као што чине пчеле, и побише вас на Сиру па до Орме.

And the Amorites, which dwelt in that mountain, came out against you, and chased you, as bees do, and destroyed you in Seir, [even] unto Hormah.

И вративши се плакасте пред Господом, али Господ не послуша гласа вашега нити окрете уха својега к вама.

And ye returned and wept before the LORD; but the LORD would not hearken to your voice, nor give ear unto you.

И остадосте у Кадису дуго времена докле ондје стајасте.

So ye abode in Kadesh many days, according unto the days that ye abode [there].