Посланица Филипљанима
Глава 1
Павле и Тимотеј, слуге Христа Исуса, свима светима у Христу исусу који су у Филипима, с епископима и ђаконима:
благодат вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа.
Захваљујем Богу своме кад год вас се сетим
и свагда, у свакој молитви својој молим се за све вас с радошћу,
што сте постали заједничари у еванђељу од првога дана до данас,
уздајући се у то, да ће онај који је почео добро дело у вама, и довршити га до дана Христа Исуса.

Као што је право да ја ово мислим за све вас, јер ва имам у срцу, у оковима својим и у одбрани и утврђивању еванђеља, све вас као заједничаре са мном у благодати.
Јер Бог ми је сведок колико чезнем за свима вама с љубављу Христа Исуса.
И за то се молим Богу, да љубав ваша још више и више изобилује у знању и сваком разумевању,
да бирате оно што је најбоље, да би за дан Христов били чисти и без спотицања,
напуњени плода праведности кроз Исуса Христа, на славу и хвалу Божју.
А хоћу да знате, браћо, да је моје стање пре користило еванђељу,
тако да сва царска гарда и сви остали знају да је своје окове за Христа носим,
и већина браће у Господу, уздајући се у окове моје, већма сме да говори реч Божју без страха.
истина, једни из зависти и свађе, а други од добре воље проповедају Христа;
једни из љубави, јер знају да за одбрану еванђеља лежим (у оковима),
а други из свађе објављују Христа, не с чистом намером, мислећи да ће нанети невољу мојим оковима.
Шта, дакле? Само кад се на сваки начин, с дволичењем или искрено Христос проповеда! И за то се радујем. А и радоваћу се;
јер знам да ће ми ово вашом молитвом и помоћу духа Исуса Христа бити на спасење,
као што чекам и надам се да се ни у чему нећу постидети, него да ће се, као свагда тако и сад, Христос са сваком слободом прославити на телу моме, било животом или смрћу.
Јер је мени живот Христос, а смрт добитак.
А земаљски живот значи за мене плодан рад; и не знам шта ћу да изаберем.
С две стране горим: жељу имам да умрем и да будем с Христом, јер је то много боље;
али остати на земљи потребније је вас ради.
И уздајући се у ово, знам да ћу бити и остати код свих вас за ваш напредак и радост верску,
да се мноме још већма хвалите Христом Исусом кад вам опет дођем.
Само живите достојно еванђеља о Христу, да бих, било да дођем и видим вас, било да сам далеко, чуо за вас да стојите у једноме духу, да се једнодушно заједно борите за веру у еванђеље
и да се ни у чем не плашите од противника. Ово је њима знак пропасти, а вама спасења, и то од Бога.
Јер се вама дарова, за Христа - не само да у њега верујете, него да за њега и страдете:
јер имате исту борбу какву сте видели на мени и сад чујете за мене.