Павлова посланица Филипљанима

Павле и Тимотеј, слуге Исуса Христа, свима светима у Исусу Христу који су у Филипима, епископима и ђаконима:

Милост вам и мир од Бога, Оца нашега и Господа Исуса Христа!

Захваљујем Богу своме кад се год опомињем вас,

и свагда се, у свакој молитви својој, за вас с радошћу молим,

ради вашег заједничарства у јеванђељу од првога дана па до данас.

Уверен сам да ће онај који је започео добро дело с вама, довршити га до дана Исуса Христа.

И право је да ово мислим за вас, јер вас имам у срцу, вас који и у оковима мојим и у одбрани и у потврђивању јеванђеља бејасте заједничари моји у истој милости.

Јер ми је Господ сведок да вас много љубим у Исусу Христу,

и зато се молим Богу да љубав ваша све више и више изобилује у познању и у пуном разуму,

да разаберете шта је најбоље, да будете чисти и непорочни у дан Христов,

и пуни плодова правде по Исусу Христу, на славу и хвалу Божју.

Хоћу пак да знате да ово што ми се десило, испало за напредак јеванђеља.

Јер се разгласи у целом преторију и код свију осталих да су моји окови за Христа,

и многа браћа у Господу, охрабрена оковима мојим, постадоше још храбрија да говоре Реч Божју без страха.

Истина, једни проповедају Христа из зависти и пркоса, али има и других који га из добре воље проповедају.

Ови то чине из љубави, знајући да сам постављен за обрану јеванђеља,

док они други објављују Христа уз пркос и из разлога који нису чисти, мислећи да ће нанети жалост мојим оковима.

Шта зато? Било како му драго, дволичењем или искрено, Христос се проповеда, и зато се радујем и радоваћу се;

јер знам да ће ми то бити на спасење, вашом молитвом и помоћу Духа Исуса Христа,

према мом тврдом очекивању и надању да се ни у чему нећу постидети, него да ће се и сад, као свагда, с пуним поуздањем Христос величати у пути мојој, било животом или смрћу.

Јер је мени живот Христос, а смрт је за ме добитак.

Али ако је за корист мога дела потребно да живим у пути, не знам шта бих имао да изаберем.

Две ме жеље привлаче: имам жељу отићи и с Христом бити, што би много боље било,

али је ради вас потребније да останем у пути.

И ја сам уверен и знам да ћу бити и остати код свију вас на ваш напредак и на вашу радост у вери,

да, кад се к вама вратим, имате у мени обилан разлог да се у Исусу Христу прославите.

Само понашајте се као што доликује јеванђељу Христову, те било да дођем да вас видим, било да вам не дођем, да чујем за вас да чврсто стојите у истоме духу, једнодушно борећи се за веру јеванђеља,

ни у чему се не плашећи противника, што је њима знак пропадања, а вама спасења, и то од Бога.

Јер је вама дато, Христа ради, не само да верујете у њега него и да трпите за њега,

одржавајући ону исту борбу коју сте видели да сам ја одржао, и сад чујете да је одржавам.