Филибљанима посланица (светог апостола Павла )

А даље, браћо моја, радујте се у Господу. Јер све једно да вам пишем мени није досадно, а вама је потребно.

Finally, my brethren, rejoice in the Lord. To write the same things to you, to me indeed [is] not grievous, but for you [it is] safe.

Чувајте се од паса, чувајте се од злијех посленика, чувајте се од сијечења.

Beware of dogs, beware of evil workers, beware of the concision.

Јер ми смо обрезање који духом Богу служимо и хвалимо се Христом Исусом, а не уздамо се у тијело.

For we are the circumcision, which worship God in the spirit, and rejoice in Christ Jesus, and have no confidence in the flesh.

Премда бих се и ја могао уздати у тијело. Ако ко други мисли да се може уздати у тијело, ја још већма,

Though I might also have confidence in the flesh. If any other man thinketh that he hath whereof he might trust in the flesh, I more:

Који сам обрезан осми дан, од рода Израиљева, кољена Венијаминова, Јеврејин од Јевреја, по закону фарисеј.

Circumcised the eighth day, of the stock of Israel, [of] the tribe of Benjamin, an Hebrew of the Hebrews; as touching the law, a Pharisee;

По ревности гоних цркву Божију, по правди законској бих без мане.

Concerning zeal, persecuting the church; touching the righteousness which is in the law, blameless.

Но што ми бјеше добитак оно примих за штету Христа ради.

But what things were gain to me, those I counted loss for Christ.

Јер све држим за штету према преважноме познању Христа Исуса Господа својега, којега ради све оставих, и држим све да су трице, само да Христа добијем,

Yea doubtless, and I count all things [but] loss for the excellency of the knowledge of Christ Jesus my Lord: for whom I have suffered the loss of all things, and do count them [but] dung, that I may win Christ,

И да се нађем у њему, не имајући своје правде која је од закона, него која је од вјере Исуса Христа, правду која је од Бога у вјери;

And be found in him, not having mine own righteousness, which is of the law, but that which is through the faith of Christ, the righteousness which is of God by faith:

Да познам њега и силу васкрсенија његова и заједницу његовијех мука, да будем налик на смрт његову,

That I may know him, and the power of his resurrection, and the fellowship of his sufferings, being made conformable unto his death;

Да бих, како достигао у васкрсеније мртвијех;

If by any means I might attain unto the resurrection of the dead.

Не као да већ достигох или се већ саврших, него тјерам не бих ли достигао као што ме достиже Христос Исус.

Not as though I had already attained, either were already perfect: but I follow after, if that I may apprehend that for which also I am apprehended of Christ Jesus.

Браћо! ја још не мислим да сам достигао; једно пак велим: што је остраг заборављам, а за онијем што је напријед сежем се,

Brethren, I count not myself to have apprehended: but [this] one thing [I do], forgetting those things which are behind, and reaching forth unto those things which are before,

И трчим к биљези, к дару горњега звања Божијега у Христу Исусу.

I press toward the mark for the prize of the high calling of God in Christ Jesus.

Који смо год дакле савршени овако да мислимо; ако ли што друго мислите, и ово ће вам Бог открити.

Let us therefore, as many as be perfect, be thus minded: and if in any thing ye be otherwise minded, God shall reveal even this unto you.

Али шта достигосмо у ономе једнако да мислимо, и по ономе правилу да живимо.

Nevertheless, whereto we have already attained, let us walk by the same rule, let us mind the same thing.

Угледајте се на мене, браћо, и гледајте на оне који тако живе као што нас имате за углед.

Brethren, be followers together of me, and mark them which walk so as ye have us for an ensample.

Јер многи ходе, за које вам много пута говорих, а сад и плачући говорим, непријатељи крста Христова;

(For many walk, of whom I have told you often, and now tell you even weeping, [that they are] the enemies of the cross of Christ:

Којима је свршетак погибао, којима је Бог трбух, и слава у сраму њихову, који земаљски мисле.

Whose end [is] destruction, whose God [is their] belly, and [whose] glory [is] in their shame, who mind earthly things.)

Јер је наше живљење на небесима, откуда и спаситеља очекујемо Господа својега Исуса Христа,

For our conversation is in heaven; from whence also we look for the Saviour, the Lord Jesus Christ:

Који ће преобразити наше понижено тијело да буде једнако тијелу славе његове, по сили да може све себи покорити.

Who shall change our vile body, that it may be fashioned like unto his glorious body, according to the working whereby he is able even to subdue all things unto himself.