Прва Павлова посланица Тимотеју

Они који су под јармом ропства да сматрају своје господаре достојнима сваке части, да се не хули на име Божје и на науку.

А који имају вернике за господаре, да не постану немарљиви под изговором да су браћа, него у толико боље да им служе, што су они верници и љубљени, који се старају за њихово добро. Ово учи и препоручи!

Али ако ко другу науку учи, и не пристаје на здраве речи Господа нашега Исуса Христа и на науку побожну,

тај је само надут и ништа не зна, него има болест залудних препирања и празних речи, од којих излазе зависти, свађе, клевете, злобна подозрења,

залудне распре људи који имају ум изопачен и немају истине, и који мисле да је побожност извор добитка.

Али је побожност са задовољством ипак извор велике добити,

јер ништа не донесосмо на овај свет, и зато нећемо ништа ни однети из њега,

и кад имамо храну и одећу, треба с овим да смо задовољни.

Али који хоће да се обогате, они упадају у искушења и замке и у многе луде и шкодљиве жудње, које бацају човека у пропаст и погибао.

Јер је корен свију зала среброљубље, коме неки, предавши се, зађоше од вере и навукоше на себе муке велике.

Али ти, човече Божји, бежи од тога, и иди за правдом, побожности, вером, љубави, трпљењем, благости.

Бори се у доброј борби вере, ухвати се за вечни живот, на који си позван и за који си учинио добро признање пред многим сведоцима.