Јеврејима посланица (светог апостола Павла )

Јер сваки поглавар свештенички који се из људи узима, за људе се поставља на службу к Богу, да приноси даре и жртве за гријехе,

For every high priest taken from among men is ordained for men in things [pertaining] to God, that he may offer both gifts and sacrifices for sins:

Који може пострадати с онима који не знаду и залазе; јер је и он под слабошћу.

Who can have compassion on the ignorant, and on them that are out of the way; for that he himself also is compassed with infirmity.

И зато је дужан како за народне тако и за своје гријехе приносити.

And by reason hereof he ought, as for the people, so also for himself, to offer for sins.

И нико сам себи не даје части, него који је позван од Бога, као и Арон.

And no man taketh this honour unto himself, but he that is called of God, as [was] Aaron.

Тако и Христос не прослави сам себе да буде поглавар свештенички, него онај који му рече: ти си мој син, ја те данас родих.

So also Christ glorified not himself to be made an high priest; but he that said unto him, Thou art my Son, to day have I begotten thee.

Као што и на другоме мјесту говори: ти си свештеник вавијек по реду Мелхиседекову.

As he saith also in another [place], Thou [art] a priest for ever after the order of Melchisedec.

Он у дане тијела својега мољења и молитве к ономе који га може избавити од смрти с виком великом и са сузама приношаше, и би утјешен по својој побожности.

Who in the days of his flesh, when he had offered up prayers and supplications with strong crying and tears unto him that was able to save him from death, and was heard in that he feared;

Иако и бијаше син Божиј, али од онога што пострада научи се послушању.

Though he were a Son, yet learned he obedience by the things which he suffered;

И савршивши се, постаде свима који га послушаше узрок спасенија вјечнога.

And being made perfect, he became the author of eternal salvation unto all them that obey him;

И би наречен од Бога поглавар свештенички по реду Мелхиседекову.

Called of God an high priest after the order of Melchisedec.

За којега бисмо вам имали много говорити што је тешко исказати; јер сте постали слаби на слушању.

Of whom we have many things to say, and hard to be uttered, seeing ye are dull of hearing.

Јер ви који би ваљало да сте учитељи по годинама, опет требујете да учите које су прва слова ријечи Божије; и постадосте да требате млијека, а не јаке хране.

For when for the time ye ought to be teachers, ye have need that one teach you again which [be] the first principles of the oracles of God; and are become such as have need of milk, and not of strong meat.

Јер који се год храни млијеком, не разумије ријечи правде, јер је дијете.

For every one that useth milk [is] unskilful in the word of righteousness: for he is a babe.

А савршенијех је тврда храна, који имају осјећања дугијем учењем обучена за разликовање и добра и зла.

But strong meat belongeth to them that are of full age, [even] those who by reason of use have their senses exercised to discern both good and evil.