Посланица Јеврејима

А у овоме што говоримо главно је то да имамо таквог првосвештеника који седе с десне стране величанства на небесима,

који је служитељ светилишта и истинитог шатора који подиже Господ, а не човек.

Сваки је првосвештеник постављен да приноси прилоге и жртве, и зато је потребно да и он има шта да принесе.

Да је он на земљи, он не би био ни свештеник, јер су ту свештеници који по закону прилоге приносе,

који служе службу која је слика и сенка појава небеских, према ономе што је јављено Мојсију кад је стао да начини шатор; "И гледај", речено му је, "да чиниш све по прилици која ти је на гори показана!"

Али он сад доби у толико већу службу што је постао посредник вишег савеза, који се утврди на бољим обећањима.

И заиста, да је први савез био без мане, не би требало да се новим допуни.

Јер кудећи говори Господ Израиљу: "Ево иду дани, говори Господ, кад ћу начинити с домом Израиљевим и с домом Јудиним нов савез,

не ко савез који учиних с оцима њиховим, када их за руку узех да их из египатске земље изведем; јер не остадоше у савезу моме, и ни ја не марих за њих, говори Господ.

Него ево савеза који ћу с домом Израиљевим учинити после тих дана, говори Господ: Закон свој у дух ћу њихов ја метнути и у срцу њихову записати; и њима ћу ја Бог њихов, и они ће мени мој народ бити.

И нико више неће ближњега свог учити, ни брат брата свога говорећи: Познај Господа! Јер ће ме сви познати, од најмањег до највећег међу њима.

Јер ћу им опростити бездушности њихове, и греха њихових више нећу помињати".

А кад вели: нови савез, први начини старим; а што је старо и застарело, близу је да ишчезне.