Књига Исуса Навина

И допаде дио племену Манасијину, а он бјеше првенац Јосифов; Махиру првенцу Манасијину оцу Галадову, јер бјеше човјек јунак, зато му допаде Галад и Васан;

There was also a lot for the tribe of Manasseh; for he [was] the firstborn of Joseph; [to wit], for Machir the firstborn of Manasseh, the father of Gilead: because he was a man of war, therefore he had Gilead and Bashan.

Добише дио и остали синови Манасијини по породицама својим, синови Авијезерови, и синови Хелекови, и синови Азрилови, и синови Сихемови, и синови Еферови, и синови Семидини. То су синови Манасије сина Јосифова; људи по породицама својим.

There was also [a lot] for the rest of the children of Manasseh by their families; for the children of Abiezer, and for the children of Helek, and for the children of Asriel, and for the children of Shechem, and for the children of Hepher, and for the children of Shemida: these [were] the male children of Manasseh the son of Joseph by their families.

А Салпад син Ефера сина Галада сина Махира сина Манасијина није имао синова него кћери; и ово су имена кћерима његовијем: Мала и Нуја, Егла, Мелха и Терса.

But Zelophehad, the son of Hepher, the son of Gilead, the son of Machir, the son of Manasseh, had no sons, but daughters: and these [are] the names of his daughters, Mahlah, and Noah, Hoglah, Milcah, and Tirzah.

И оне дођоше пред Елеазара свештеника и пред Исуса сина Навина и пред кнезове, и рекоше: Господ је заповједио Мојсију да нам се даде нашљедство међу браћом нашом. И даде им Исус по заповијести Господњој нашљедство међу браћом оца њихова.

And they came near before Eleazar the priest, and before Joshua the son of Nun, and before the princes, saying, The LORD commanded Moses to give us an inheritance among our brethren. Therefore according to the commandment of the LORD he gave them an inheritance among the brethren of their father.

И допаде Манасији десет дијелова, осим земље Галадске и Васанске, које су с ону страну Јордана.

And there fell ten portions to Manasseh, beside the land of Gilead and Bashan, which [were] on the other side Jordan;

Јер кћери Манасијине добише нашљедство међу синовима његовијем, а земља Галадска допаде другим синовима Манасијиним.

Because the daughters of Manasseh had an inheritance among his sons: and the rest of Manasseh's sons had the land of Gilead.

А међа Манасијина бјеше од Асира к Михмети, која је према Сихему, потом иде та међа надесно к становницима Ен-Тафујским.

And the coast of Manasseh was from Asher to Michmethah, that [lieth] before Shechem; and the border went along on the right hand unto the inhabitants of Entappuah.

А Манасијина је земља Тафујска, али Тафуја на међи Манасијиној припада синовима Јефремовијем.

[Now] Manasseh had the land of Tappuah: but Tappuah on the border of Manasseh [belonged] to the children of Ephraim;

Одатле слази међа на поток Кану, с јужне стране тога потока; и градови су Јефремови међу градовима Манасијиним; а међа је Манасијина са сјеверне стране потока и излази на море.

And the coast descended unto the river Kanah, southward of the river: these cities of Ephraim [are] among the cities of Manasseh: the coast of Manasseh also [was] on the north side of the river, and the outgoings of it were at the sea:

С југа је Јефремово, а са сјевера Манасијино, а море им је међа; и с Асиром граниче на сјеверу а с Исахаром на истоку.

Southward [it was] Ephraim's, and northward [it was] Manasseh's, and the sea is his border; and they met together in Asher on the north, and in Issachar on the east.

Јер је Манасијино у племену Исахарову и Асирову: Вет-Сан са селима својим, и Ивлеам са селима својим, и Дорани са селима својим, и Ен-Дорани са селима својим, и Танашани са селима својим, и Мегиђани са селима својим; та три краја.

And Manasseh had in Issachar and in Asher Bethshean and her towns, and Ibleam and her towns, and the inhabitants of Dor and her towns, and the inhabitants of Endor and her towns, and the inhabitants of Taanach and her towns, and the inhabitants of Megiddo and her towns, [even] three countries.

Али синови Манасијини не могоше изагнати Хананеја из тијех градова, него Хананеји стадоше живјети у тој земљи.

Yet the children of Manasseh could not drive out [the inhabitants of] those cities; but the Canaanites would dwell in that land.

Али кад ојачаше синови Израиљеви, ударише данак на Хананеје, али их не изагнаше.

Yet it came to pass, when the children of Israel were waxen strong, that they put the Canaanites to tribute; but did not utterly drive them out.

А синови Јосифови рекоше Исусу говорећи: зашто си нам дао у нашљедство један дио и једно уже, кад је нас множина и Господ нас је благословио довде?

And the children of Joseph spake unto Joshua, saying, Why hast thou given me [but] one lot and one portion to inherit, seeing I [am] a great people, forasmuch as the LORD hath blessed me hitherto?

А Исус им рече: кад вас је множина, идите у шуму, и ондје окрчите себи у земљи Ферезејској и Рафајској, ако вам је тијесна гора Јефремова.

And Joshua answered them, If thou [be] a great people, [then] get thee up to the wood [country], and cut down for thyself there in the land of the Perizzites and of the giants, if mount Ephraim be too narrow for thee.

А синови Јосифови рекоше: неће нам бити доста ова гора; а сви Хананеји који живе у долини имају гвоздена кола; и они који су у Вет-Сану и у селима његовијем и они који су у долини Језраелској.

And the children of Joseph said, The hill is not enough for us: and all the Canaanites that dwell in the land of the valley have chariots of iron, [both they] who [are] of Bethshean and her towns, and [they] who [are] of the valley of Jezreel.

А Исус рече дому Јосифову, Јефрему и Манасији, говорећи: велик си народ и силан си, нећеш имати једнога дијела.

And Joshua spake unto the house of Joseph, [even] to Ephraim and to Manasseh, saying, Thou [art] a great people, and hast great power: thou shalt not have one lot [only]:

Него гора нека буде твоја; ако је шума, исијеци је, пак ћеш имати међе њезине; јер ћеш изагнати Хананеје, ако и имају гвоздена кола, ако и јесу јаки.

But the mountain shall be thine; for it [is] a wood, and thou shalt cut it down: and the outgoings of it shall be thine: for thou shalt drive out the Canaanites, though they have iron chariots, [and] though they [be] strong.