Трећа саборна посланица (светог апостола Јована Богослова )

Од старјешине Гају љубазноме, којега ја љубим ва истину.

Љубазни! молим се Богу да ти у свему буде добро, и да будеш здрав, као што је твојој души добро.

Обрадовах се врло кад дођоше браћа и посвједочише твоју истину, како ти у истини живиш.

Немам веће радости од ове да чујем моја дјеца у истини да ходе.

Љубазни! вјерно радиш што чиниш браћи и гостима,

Који посвједочише твоју љубав пред црквом; и добро ћеш учинити ако их спремиш као што треба пред Богом.

Јер имена његова ради изиђоше не примивши ништа од незнабожаца.

Ми смо дакле дужни примати такове, да будемо помагачи истини.

Ја писах цркви; али Диотреф, који жели да буде најстарији међу нама, не прима нас.

Зато, ако дођем, споменућу његова дјела која твори ружећи нас злијем ријечима; и није му то доста, него сам браће не прима, и забрањује онима који би хтјели да их примају, и изгони их из цркве.

Љубазни! не угледај се на зло, него на добро: који добро чини од Бога је, а који зло чини не видје Бога.

Димитрију свједочише сви, и сама истина; а и ми свједочимо; и знате да је свједочанство наше истинито.

Много имадох да пишем; али нећу мастилом и пером да ти пишем;

Него се надам да ћу те скоро видјети; и из уста говорити.

Мир ти! поздрављају те пријатељи. Поздрави пријатеље по имену. Амин.