Трећа Јованова посланица

Старешина, Гају љубљеноме, кога ја љубим у истини.

Љубљени! Желим ти да ти у свему буде добро, и да будеш здрав, као што је твојој души добро.

Много се обрадовах кад дођоше браћа и посведочише твоју истину, како ти живиш у истини.

Немам веће радости од ове, да чујем да моја деца у истини ходе.

Љубљени! Верно радиш што чиниш браћи, па и страној,

која посведочише за твоју љубав пред Црквом, и добро ћеш учинити ако их опремиш као што треба пред Богом.

Јер имена његова ради пођоше они на пут не примивши ништа од паганаца.

Ми смо дакле дужни примати такве, да с њима заједно на истини радимо.

Ја сам писао нешто Цркви, али Диотреф, који воли да држи старешинство међу њима, не прима нас.

Зато ако дођем, споменућу дела која чини, ружећи нас злим речима. И није му то доста, него сам браћу не прима, и забрањује то и онима који би хтели да их примају, и изгони их из Цркве.

Љубљени, не угледај се на зло, него на добро. Ко добро чини од Бога је, а ко зло чини не види Бога.

За Димитрија сви добро сведочише, и сама истина. А и ми му сведочимо, и ти знаш да је сведочанство наше истинито.

Много бих имао да ти пишем, али нећу то мастилом и пером да ти учиним,

него се надам да ћу те ускоро видети и усмено с тобом говорити.

Мир теби! Поздрављају те пријатељи. Поздрави пријатеље, свакога напосе.