Откривење Јованово
Откривење, глава 10
И видех другог јаког анђела где силази с неба, који беше обучен у облак, и дуга беше на глави његовој, и лице његово беше као сунце, и ноге његове као стубови огњени,
и имаше у руци својој књижицу отворену. И десну своју ногу метну на море, а леву на земљу,
и повика гласно, као лав кад риче. И кад повика, пустише седам громова своје гласове.
И кад говорише седам громова, хтедох писати; и чух глас с неба који говораше: Запечати што говорише седам громова, и не пиши то!
И анђео кога видех где стоји на мору и на земљи, подиже десну руке своју к небу
и закле се оним који живи вечно, који створи небо и што је на њему: да времена више неће бити,
него ће се у дане гласа седмога анђела, кад он затруби, свршити тајна Божја, као што је јавио својим слугама, пророцима.
И глас који чух с неба, проговори са мном и рече: Иди и узми отворену књигу у руци анђела који стоји на мору и на земљи.
И отидох анђелу и рекох му да ми да књижицу. И рече ми: Узми и поједи је, и горка ће бити у трбуху твоме, али у устима твојим биће слатка као мед.
И узех књижицу из руке анђелове и поједох је, и беше у устима мојим слатка као мед, а кад је поједох беше горка у трбуху моме.
И рекоше ми: Ваља ти опет пророковати народима, језицима и царевима многим!
