Откривење (светог Јована Богослова )

И видјех другога анђела јака гдје силази с неба, који бјеше обучен у облак, и дуга бјеше на глави његовој, и лице његово бјеше као сунце, и ноге његове као стубови огњени;

And I saw another mighty angel come down from heaven, clothed with a cloud: and a rainbow [was] upon his head, and his face [was] as it were the sun, and his feet as pillars of fire:

И имаше у руци својој књижицу отворену, и метну ногу своју десну на море, а лијеву на земљу.

And he had in his hand a little book open: and he set his right foot upon the sea, and [his] left [foot] on the earth,

И повика гласом великијем, као лав кад риче; и кад он повика, говораше седам громова гласове своје.

And cried with a loud voice, as [when] a lion roareth: and when he had cried, seven thunders uttered their voices.

И кад говорише седам громова гласове своје, шћадијах да пишем; и чух глас с неба који ми говори: запечати шта говорише седам громова, и ово не пиши.

And when the seven thunders had uttered their voices, I was about to write: and I heard a voice from heaven saying unto me, Seal up those things which the seven thunders uttered, and write them not.

И анђео којега видјех гдје стоји на мору и на земљи, подиже руку своју к небу,

And the angel which I saw stand upon the sea and upon the earth lifted up his hand to heaven,

И закле се онијем који живи ва вијек вијека, који сазда небо и што је на њему, и земљу и што је на њој, и море и што је у њему, да времена већ неће бити;

And sware by him that liveth for ever and ever, who created heaven, and the things that therein are, and the earth, and the things that therein are, and the sea, and the things which are therein, that there should be time no longer:

Него у дане гласа седмога анђела кад затруби, онда ће се свршити тајна Божија, као што јави својијем слугама пророцима.

But in the days of the voice of the seventh angel, when he shall begin to sound, the mystery of God should be finished, as he hath declared to his servants the prophets.

И глас који чух с неба, опет проговори са мном и рече: иди и узми књижицу отворену из руке онога анђела што стоји на мору и на земљи.

And the voice which I heard from heaven spake unto me again, and said, Go [and] take the little book which is open in the hand of the angel which standeth upon the sea and upon the earth.

И отидох к анђелу, и рекох му: дај ми књижицу. И рече ми: узми и изједи је; и грка ће бити у трбуху твојему, али у устима биће ти слатка као мед.

And I went unto the angel, and said unto him, Give me the little book. And he said unto me, Take [it], and eat it up; and it shall make thy belly bitter, but it shall be in thy mouth sweet as honey.

И узех књижицу из руке анђелове, и изједох је; и бјеше у устима мојима као мед слатка, а кад је изједох, бијаше грка у трбуху мојему.

And I took the little book out of the angel's hand, and ate it up; and it was in my mouth sweet as honey: and as soon as I had eaten it, my belly was bitter.

И рече ми: ваља ти опет пророковати народима и племенима и језицима и царевима многима.

And he said unto me, Thou must prophesy again before many peoples, and nations, and tongues, and kings.