Откривење Јованово
Откривење, глава 12
И показа се велик знак на небу: жена, обучена у сунце, месец под ногама њезиним, а на глави њеној венац од дванаест звезда.
И беше трудна, и викаше од болова и мука порођајних.
И показа се други знак на небу, и гле: велика, црвена аждаја, са седам глава и десет рогова, и на главама њеним седам круна,
и реп њезин одвуче трећину звезда небеских и баци их на земљу. И аждаја стајаше пред женом која је требала да роди, да јој прождере дете кад роди.
И роди дете мушко, које ће пасти све народе с палицом гвозденом. И дете њено би узето к Богу и престолу његову.
А жена утече у пустињу, где имаше место, приправљено од Бога, да је онде хране хиљаду и двеста шездесет дана.
И наста рат на небу. Михаило и анђели његови ударише на аждају. И би се аждаја и анђели њезини,
и не надвладаше, и више им се не нађе места на небу.
И збачена би велика аждаја, стара змија, која се зове ђаво и сотона, која заводи сав свет, збачена би на земљу, и анђели њезини збачени бише с њом.
И чух снажан глас на небу: Сад дође спасење, сила и царство Бога нашега и власт месије његова, јер се збаци тужитељ браће наше, који их оптуживаше пред Богом нашим дан и ноћ.
И они га победише крвљу Јагњетовом и речју сведочанства свога, и не беше им живот мио до смрти.
Зато се веселите, небеса и ви који живите на њима! Тешко земљи и мору: јер ђаво сиђе к вама с великим гневом; он зна да има само мало времена!
И кад аждаја виде да би збачена на земљу, гоњаше жену која роди мушко.
А жени дана бише два крила орла великога, да лети у пустињу на своје место, где ће се хранити једно време, два времена и по времена, далеко од змије.
И испусти змија за женом из уста својих воду као реку, да би је река однела.
И поможе земља жени, и отвори земља уста своја и попи реку коју испусти аждаја из уста својих.
И разгневи се аждаја на жену и отиде да ратује с осталим семеном њеним, које држи заповести Божје и има сведочанство Исусово.
