Откривење

Знак велики показа се на небу: жена сунцем огрнута, - месец под ногама њезиним, - с венцем од дванаест звезда на глави својој.

Она беше трудна и викаше, јер беше у мукама и боловима порођаја.

И показа се други знак на небу и гле, то беше велика риђа аждаја са седам глава и десет рогова, и седам круна на главама својим.

Реп њен одвуче трећину звезда небеских и баци их на земљу. Аждаја стајаше пред женом која је имала да се породи, да јој прождре дете, кад се породи.

Она роди сина који ће пасти све народе палицом гвозденом. И дете њезино би узето к Богу и престолу његову.

И жена утече у пустињу где имаше место спремљено од Бога, да се онамо храни хиљаду двеста шездесет дана.

И наста рат на небу. Михаило и анђели његови ударише на аждају. И борише се аждаја и анђели његови,

али не надвладаше, и више им се не нађе места на небу.

И аждаја велика би збачена, стара змија, која се зове ђаво и сотона, која обмањује целу земљу. И би бачен на земљу, и анђели њени беху бачени с њом.

И чух силан глас на небу који рече: Сада наста спасење и моћ и краљевство Бога нашега и власт Христа његова, јер се збаци опадач браће наше, који их тужаше пред Богом нашим дан и ноћ.

Они га победише ради крви јагњетове и речи сведочанства свога, и не љубише живот свој толико да би се смрти плашили.

Веселите се за то небеса и ви који живите на њима! Тешко земљи и мору! Јер ђавао сиђе к вама пун срџбе велике, знајући да је кратко време његово.

Кад аждаја виде да је бачена на земљу, стаде да гони жену која роди мушко дете.

И жени се дадоше два крила орла великога, да одлети у пустињу на своје место, где ће се хранити за једно време, за времена и за половину времена, далеко од лица змијина.

И пусти змија за женом из уста својих воду као реку, да је захвати реком.

И земља би у помоћи жени, и земља отвори своја уста и прогута реку коју пусти аждаја из уста својих.

И аждаја се разгневи на жену, и отиде да се побије с остатком потомства њезина, који држи заповести Божје и има сведочанство Исуса Христа.