Откривење Јованово

И видех ново небо и нову земљу; јер прво небо и прва земља прођоше, и мора нема више.

И свети град Јерусалим видех где нов силази с неба, од Бога, приправљен као невеста, украшена мужу своме.

И чух снажан глас где говори с престола: Ево стана Божјег међу људима, и он ће живети с њима, и они ће бити народ његов, и сам Бог биће с њима,

и убрисаће сваку сузу из очију њихових, и смрти неће бити више, ни жалости, ни вике, ни муке неће бити више, јер прво прође.

И рече онај што сеђаше на престолу: Ево све чиним ново. И рече: Напиши, јер су ове речи верне и истините.

И рече ми: Свршило се! Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Свршетак. Ја ћу жедноме бадава дати из извора воде живе.

Који победи, наследиће ово, и бићу му Бог, и он ће бити мој син.

А страшљивцима, невернима, гнуснима, убицама, блудницима, врачарима, идолопоклоницима и свима лажама, њима је место у језеру што гори огњем и сумпором. То је друга смрт.

И дође један од седам анђела који имаху седам чаша, напуњених седам последњих зала, и рече ми: Ходи да ти покажем невесту, жену Јагњетову.

И одведе ме у духу на гору велику и високу, и показа ми свети град Јерусалим, где силази с неба, од Бога,

у слави Божјој. Светлост његова беше као најскупљи камен, као камен јаспис, који се светли као кристал.

И имаше велик и висок зид, дванаест врата, и на вратима дванаест анђела, и имена написана, наиме: имена дванаест племена Израиљевих:

од истока троја врата, од севера троја врата, од југа троја врата и од запада троја врата.

И зид градски имаше дванаест темеља, и на њима дванаест имена дванаест апостола Јагњетових.

И онај што говораше са мном, имаше за меру златну трску, да измери град, врата његова и зид његов.

И град беше на четири угла, и дужина његова беше толика колика и ширина. И измери град трском: 12.000 стадија. Дужина, ширина и висина његова беше једнака.

И измери зид његов: 144 лакта, по мери човечјој т.ј. анђелској.

И грађа зида његова беше јаспис, и град беше чисто злато, као чисто стакло.

Темељи градскога зида беху украшени сваким драгим камењем: први темељ беше јаспис, други сапфир, трећи халкидон, четврти смарагд,

пети сардоникс, шести сард, седми хрисолит, осми вирил, девети топаз, десети хрисопрас, једанаести јакинт, дванаести аметист.

И дванаест врата беху дванаест бисера; свака врата беху од једнога бисера. И улица градска беше чисто злато, као провидно стакло.

И храма не видех у њему; јер је његов храм Господ, Бог свемогући, и Јагње.

И град не потребује сунца, ни месеца, да светле у њему; јер га осветли слава Божја, и жижак је његов Јагње.

И ходиће народи у светлости његовој, и цареви земаљски донеће славу своју у њега.

И врата његова неће се затварати дању; јер ноћи онде неће бити.

И донеће у њега славу и част народа.

И неће ући у њега ништа погано, и онај који чини што је гнусно и лаже, него само они који су записани у животној књизи Јагњетовој.